Stamatović: Postoji sprega političara i kriminalaca u "zlatiborskoj aferi"

Kako je Danas ranije pisao, ministarka Mihajlović je prvobitnim rešenjem odlučila da privatizovanom preduzeću Poljoprivredni kombinat „Zlatibor“ dodeli, bez naknade, zemljište na koje je to preduzeće imalo pravo korišćenja, ali reagovao je predsednik opštine Čajetina, istakavši da je u pitanju najveća pljačka države u novijoj istoriji Srbije i da je to zemljište vredno oko četiri milijarde evra. On je zatražio smenu i hapšenje ministarke.

Nakon toga, ministarka je formirala radnu grupu od predstavnika tog ministarstva kako bi proverila pravnu valjanost rešenja koje je potpisala, a koja je zaključila da „štete po državu nije bilo, niti je može biti“, te da to rešenje nije konačno do odluke Upravnog suda. I u drugom izveštaju iste grupe navedene su identične konstrukcije, uz najavu da bi rešenje moglo biti ukinuto, jer je radna grupa došla „do novih saznanja i činjenica“, te da je „potrebno vratiti ceo predmet na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom organu“. To se na kraju i dogodilo jer, prema tvrdnjama ministarke, postoje sumnje da je u pitanju krivično delo, pa je to ministarstvo tužilaštvu podnelo i krivične prijave protiv lica koja su neposredno učestvovala u donošenju rešenja, koje je ona potpisala.

– Ti službenici nisu mogli sami da donesu rešenje o poklanjanju državnog vlasništva privatnom preduzeću. To je vređanje inteligencije građana, potcenjivanje struke i države – poručio je Stamatović.   

Zanimljiva je ministarkina argumentacija o tome da „štete nije bilo i da je ne može biti“, ali, ako štete po državu nema – zbog čega je ministarka poništila sopstveno rešenje? Indikativno je i to da je lokalna samouprava sasvim slučajno saznala za prvobitno rešenje ministarke Mihajlović, tako što je od državnog pravobranioca zatražila saglasnost za prelazak preko spornog zemljišta trase gondole, čija gradnja bi trebalo da počne 19. avgusta ove godine.  

– Bili smo šokirani i da nismo saznali za to rešenje, i to pukim slučajem, PK „Zlatibor“ bi kao svoje vlasništvo uknjižio 2.213 hektara državnog zemljišta, jer bi prošao rok za žalbu od 30 dana. Sve to bilo je dobro smišljeno i do najsitnijih detalja organizovano, što ukazuje da su u tu aferu uključeni veoma moćni ljudi i više državnih institucija – ukazuje na korupciju Stamatović i izražava nadu da će se, ipak, nadležne institucije pozabaviti suštinom celog problema i da će „Vlada Srbije zaista pokazati da ima volje i snage da se obračuna sa organizovanim kriminalom“.

On je poručio da u toj borbi Vlada može da računa na svesrdnu pomoć i podršku čajetinske opštine, kako bi se otkrili glavni krivci, nalogodavci i akteri pokušaja pljačke državne imovine.

– U pitanju je sprega političara i kriminalaca. To je isti metod koji je primenjen i u slučaju privatizacije „Zlatibor-turista“ i opština Čajetina već dvadeset godina se bori da se reši i taj problem. Sad je prilika da državni organi reše i taj problem – poručio je predsednik opštine Čajetina, istakavši da ta lokalna samouprava nema mehanizme da sve to razotkrije i procesuira, ali da i dalje računa na podršku javnosti i medija u rasvetljavanju „zlatiborske afere“.  

Istorijat vlasništva PK Zlatibor

Nekadašnje društveno preduzeće PK „Zlatibor“ privatizovano je 2002. godine, kada je na aukciji, za oko 66 miliona dinara, prodato Radosavu Aćimoviću sa Zlatibora. Predmet privatizacije nije bilo, niti može da bude, državno zemljište kojim se to preduzeće koristilo, već samo društveni kapital, odnosno objekti i zemljište pod objektima, što je predsednik čajetinske opštine posebno naglasio. U međuvremenu, Radoje Cvetić, vlasnik kompanije „Master-frigo“ iz Blaca i veoma uticajni biznismen, takođe sa Zlatibora, kupovao je akcije PK „Zlatibora“ na Beogradskoj berzi i konačno, 2012. godine, postao njegov vlasnik, nakon čega je zatražio da se to preduzeće upiše kao jedini vlasnik spornog zemljišta.

Pogubno rešenje

Da prvi čovek čajetinske opštine Milan Stamatović nije alarmirao javnost i upozorio najviše državne organe, nakon čega je reagovao i državni pravobranilac, prvobitno rešenje ministarke Mihajlović moglo je da posluži kao pravni osnov da se PK „Zlatibor“ uknjiži kao jedini vlasnik navedenog zemljišta. „Iako ministarka tvrdi da njeno prvobitno rešenje nije konačno, taj dokument bi omogućilo da se PK „Zlatibor“ upiše kao vlasnik, a posle toga opština bi mogla da pokrene spor pred Upravnim sudom. S obzirom na to u kakvom je stanju srpsko pravosuđe, spor bi trajao dvadeset godina, a za sve to vreme PK „Zlatibor“ bi ubirao prihod od spornog zemljišta – objašnjava Stamatović.