Stanje IT industrije u 2025. godini stabilizovano nakon trogodišnjeg pada

Struktura potražnje jasno pokazuje da poslodavci danas preferiraju medior i senior stručnjake, jer žele ljude koji mogu brzo da uđu u tim i budu odmah produktivni. Upravo ta selektivnost govori da tržište sazreva: troše se resursi samo tamo gde je neophodno, a zapošljavanje se vraća normalnijem, održivijem ritmu. Takođe, podaci nam pokazuju da uprkos manjem broju oglasa interesovanje kandidata nije nestalo i da IT i dalje privlači veliki broj ljudi.”

Struktura oglasa po senioritetu, jasno pokazuje da je IT tržište danas izgleda bitno drugačije nego pre par godina. Oko 60% svih oglasa i dalje je usmereno ka mediorima. Turinski kaže da to najbolje pokazuje koliko kompanijama znači da angažuju ljude koji mogu brzo da se uključe u rad i budu produktivni gotovo od prvog dana: “Seniori čine još jednu stabilnu grupu pozicija, dok je prostor za juniore najmanji i godinama je ispod jedne petine ukupne ponude.

To vrlo jasno govori da je ulazak u IT danas teži nego ranije. Ne zato što nema potrebe za mladim kadrovima, već zato što se zapošljava znatno opreznije i samo tamo gde postoji jasna i trenutna potreba. Kompanije su posle perioda usporavanja postale selektivnije i pažljivije planiraju rast timova, pa je samim tim juniorima potrebno više strpljenja, prakse i konkretnih projekata da bi ušli u industriju. Tržište se stabilizuje, ali dinamika zapošljavanja više nije ona kakva je bila u godinama najbržeg rasta, što se najviše vidi upravo na početnim pozicijama.”

Slične podatke iznosi i Vukota Peković, direktor Cisco R&D centra u Srbiji. On dodaje i da je starosna struktura novozaposlenih promenjena u odnosu na prethodne godine: “Sve veće korišćenje AI u svakodnevim aktivnostima dovelo je do veće potrebe za iskusnijim inženjerima koji imaju ekspertska znanja. Takođe kompanije umesto da investiraju i ‘troše’ resurse senior inženjera na obuke mladih kolega, koriste njihovo vreme i ubrzavaju razvoj koristeći AI alate. Veća upotreba AI alata dovela je i do veće potražnje za produkt menadžerima, pogotovo seniorima, i to onima sa sveobuhvatnijim spektrom znanja, koji uz korišćenje AI alata postaju veoma produktivni.”

Tokom 2025. godine Cisco u Srbiji zaposlio je nešto više od od 40 inženjera i taj trend bi trebalo da se nastavi i u 2026. godini, ističe Peković, i naglašava da kako je u pitanju R&D tim i “pošto radimo na razvoju svojih proizvoda, većina naših novozaposlenih su bili programeri (najviše sa znanjem C++ i Python programskih jezika) oko 80%, ali bilo je i priličan broj DevOps inženjera, kao i inženjera u oblasti infrastrukture i data science-a. Što se tiče obrazovanja mi se najviše fokusiramo na tehničke fakultete, ali i na ostale fakultete koji u obrazuju programere. Gledajući sa stanovišta iskustva, otprilike 40% novozaposlenih su juniori sa iskustvom do 3 godine, dalje idu mediori (4-8 godina iskustva) sa sličnim procentom oko 40%, i na kraju seniori sa iskustvom i preko 15 godina. Postoji rast potreba za stručnjacima u oblasti Cyber bezbednosti, taj rast jeste primetan, naročito u IT sektorima finansijskih institucija.”

Ivan Arsenov, regruter za strane kompanije, potvrđuje navode prethodnih sagovornika o tražnji već pomenutih pozicija: “Čini mi se da i dalje kao tržište nosimo glavnu prednost relativno niskog standarda života, tj. plata koje su znatno niže u odnosu na zemlje iz kojih te kompanije dolaze. Mislim da nismo mnogo dalje otišli od outsorsinga, mada imam utisak da su zaposleni sa Balkana i, recimo, Ukrajine, cenjeniji i pouzdaniji od zaposlenih iz Indije. Naši stručnjaci su i dalje ‘popularni’ zbog znanja, radne etike i pristupačne cene, tako da tu nema velikih promena”, objašnjava Arsenov.

Navodi da i njegovi klijenti u prethodne dve godine znatno manje traže junore: “Seniori su uvek na ceni, mediori isto nisu bez posla, ali sve je manje ponuda za juniore. Opet, sve zavisi od konteksta, i neke kompanije s kojma sam sarađivao su prihvatale juniore, ako bi niska cena opravdala rizik. Ako gledam po iskustvima mojih klijenata najtraženiji su data inženjeri, machine learning, DevOps inženjeri. Cloud je odavno nezaobilazan, LLMovi su u punom naletu i mnogi pokušavaju da uskoče u taj voz.”

Beograd i Novi Sad i dalje u glavni IT centri u Srbiji

Beograd i Novi Sad ostaju centri IT industrije, jer u tim gradovima posluje najveći broj kompanija koje rade na međunarodnim projektima i razvijaju kompleksne softverske proizvode, ističe Turinski i objašnjava da su u takvom okruženju očekivanja poslodavaca viša: “Traže se napredne tehnologije, međunarodno iskustvo i spremnost na kontinuirano učenje. U ostatku Srbije IT tržište raste postepeno, ali je više okrenuto poslovima koji su blisko povezani sa lokalnim biznisima, digitalizacijom industrije i primenom IT-ja u svakodnevnom poslovanju. Takve uloge često kombinuju tehničko znanje sa razumevanjem poslovnih procesa, pa su profili nešto šire definisani. Plate u Beogradu i Novom Sadu i dalje su nešto više, ali razlika se smanjuje, pre svega zbog remote modela rada koji omogućava ljudima iz manjih sredina da rade za kompanije iz glavnih centara, u nekim slučajevima i za strane kompanije bez promene mesta boravka.”

Učešće IT/ICT industrije u BDP-u je oko 10% . Znamo da je IT druga izvozna grana u Srbiji i, ako želimo da tako ostane, a prostora za rast ima i više, neophodno je ozbiljno se suočiti sa postojećim problemima u ovoj oblasti, ističe Peković: “Bez adekvatnog obrazovanja skoro da ne postoji perspektiva IT industrije u Srbiji. Mali je broj fakulteta koji su dovoljno modernizovali nastavne programe kako bi pripremili mlade inženjere za poslove koji ih očekuju u sledećih 5 do 10 godina. Bez adekvatnog kadra IT kompanije će izgubiti konkurentnost na tržištu. Što se tiče ulaganja u proizvode i proizvodne kompanije uveliko zaostajemo za prosekom zemalja Evropslke unije. Iako postoje inicijative i organizacije koje pomažu startape još uvek većina IT kompanija u Srbiji je servisnog tipa, a te kompanije su u ovom momentu najviše pogođenje globalnim problemima u IT industriji. O ovim problemima bi se moglo naširoko pričati, ali postoje još niz drugih oblasti gde su nam reforme neophodne.”

IT kompanije u Srbiji i svetu sve češće kombinuju rad u kancelariji i hibridne modele, prilagođavajući organizaciju rada specifičnim potrebama svojih timova. Cisco u Srbiji ima oko 160 zaposlenih, a Peković kaže da je podrška koju dobijaju kao i uslovi rada su na najvišem svetskom nivou: “Mi kao jedan od R&D timova koji radi na razvoju naših novih čipova (Cisco SiliconOne™) i softvera za isti imamo malo izmenjen način rada. Kako radimo na tehnologijama koje će se na tržištu pojaviti za 3-5 godina jako nam je bitno da inženjeri svakodnevno direktno komuniciraju, razmenuju mišljenja i brzo rešavaju probleme, a za to je potrebno da sede na istom mestu. Ovaj pristup nam takođe pomaže da brže integrišemo nove kolege. Ovde bih naveo da pored pravila da svi dolazimo 4 dana u kancelariju, svakako vodimo računa i o fleksibilnosti rada i potrebama zaposlenih gde u dogovoru sa rukovodiocima timova svaki zaposleni može dogovoriti više fleksibilan način rada.”

Bez obzira na brojnost, Cisko tim u Srbiji je veoma važan, budući da su inženjeri ukljućeni i vode internacionalne timove na projektima koji omogućuju da kompanija zadrži svoju vodeću poziciju na tržištu, naglašava Peković: “Ako bi pogledali širu sliku, sitacija u IT sektoru i nije tako loša, ali mi ne živimo izolovano i nestručnost i neoragnizovanist koja nas okružuje onemogućava nas da iskoristimo naš pun potencijal. Svedoci smo da puno mladih obrazovanih ljudi još uvek odlaze iz zemlje, obrazovanje nam se urušava, a i ulaganja u perspektivne privredne grane nisu dovoljna.”

Tokom 2025. godine, IT zajednica u Srbiji bila je prisutna i vidljiva u različitim društvenim procesima iako su obično percipirani kao da žive u sopstvenom mikorsvetu. Peković objašnjava da ljudi iz IT sveta nisu toliki osobenjaci, “ali nas drugi tako vide, možda zbog toga što baš volimo svoj posao, posvećeni smo mu i sa uzbuđenjem pričamo o stvarima koje su drugima strane ili nebitne. Takođe, mi smo jedna od retkih profesija u našoj zemlji koja ima mogućnost i privilegiju da se bavi zanimanjem koje voli i da od toga može jako lepo da živi. Tokom ove godine desile su se i neke promene u stavovima IT-jevaca. Svi mi smo pogođeni tragičnim događajima u društvu, ne živimo izolovano od njih. Bez obzira na trenutne okolnosti u IT sektoru, udruživanje IT zajednice je neophodno, samo ujedinjeni možemo pomoći društvu da postane bolje a i boriti se za svoje ciljeve.”

U naredne dve do tri godine očekujem da će najtraženiji profili biti oni koji mogu da rade sa kompleksnim sistemima i velikim infrastrukturnim rešenjima, napominje Turinski: “Razlog za to je jednostavan – kompanije žele da stabilizuju postojeće proizvode, automatizuju procese, unaprede performanse i sigurnost, i da to rade sa ljudima koji mogu da donesu rezultat odmah. Drugim rečima, AI neće zameniti IT stručnjake, ali će menjati način na koji oni rade i postaviće nova očekivanja pred svakog ko ulazi u ovu industriju. Tržište jeste u fazi oporavka, ali ako ubrzamo razvoj talenata i nastavimo da gradimo domaću ekspertizu, možemo biti vrlo konkurentni u godinama koje dolaze.”