Štrajkuju pekari, šoferi, novinari

Štrajkuju zaposleni kao i oni koji su ostali bez posla, u Bijelom Polju, Nikšiću, Podgorici, Budvi, Herceg Novom. I, što je posebno zanimljivo, štrajkuju svi – pekari, rudari, obućari, trgovci, vozači, pa čak i novinari. Takođe je različita vlasnička struktura preduzeća čiji radnici štrajkuju. Drugim rečima, nisu nezadovoljni samo oni koji rade u privatnim firmama već i oni zaposleni u državnim ili kombinovanim preduzećima, i najčešće se protestuje na radikalan način – štrajkom glađu, jer se to pokazalo kao najefikasniji način da se postigne cilj, a to je isplata zarada ili otpremnina, kao i uplata doprinosa. Veliku medijsku pažnju počekom ove godine izazvali su rudari Rudnika boksita u Nikšiću, koji su odlučili da ostanu u jamu sve dok im ne budu isplaćene zarade. Do para, nakon štrajka glađu, došle su i bivše radnice podgoričkog Duvankomerca, koji je otišao u stečaj, a nekada je poslovao u okviru Duvanskog kombinata. I radnice nekadašnje fabrike obuće „Lenka“ u Bijelom Polju uspele su takođe, da štrajkom glađu dođu do svojih otpremnina.

Do svojih, mukom zarađenih para, ovih dana pokušavaju da dođu i radnici građevinskog preduzeća Novi prvoborac iz Herceg Novog – i oni su se opredelili za ovaj radikalan metod borbe. I bivši radnici NIKPEK, nekadašnje velike gradske pekare, traže plate i otpremnine. Na crnogorskoj štrajkačkoj sceni ima međutim i neočekivanih protesta kao što je štrajk glađu zaposlenih u Savezu sindikata Crne Gore. Troje njih štrajkovalo je u prostorijama centrale zbog neisplaćenih zarada. Posle isplate jedne zarade i obećanja da će im i ostatak duga biti izmiren, oni su prekinuli štrajk. Ali kako dogovor nije ispoštovan odlučili su da ponovo stupe u štrajk glađu, kako su rekli, „makar do isplate još dve zarade, a za preostale tri spremni smo da sačekamo“.

Štrajk se, međutim, ne odvija samo u prostorijama Sveza sindikata Crne Gore već i ispred zgrade tog sindikata gde već nekoliko dana unazad, svoj revolt izražavaju bivši radnici Autoprevoznog iz Nikšića koji tvrde da je obaveza Saveza sindikata Crne Gore da im isplati otpremnine. I novinari teško naplaćuju zarađeno, pa se i oni odlučuju na štrajk. Tako, recimo, u TV Budva već dva meseca štrajkuju zaposleni, tražeći svoje zarade, a isti problem imaju zaposleni i u ostalim ustanovama, čiji je osnivač, kao i Televiziji Budva, Skupština opštine Budva. Novinari, doduše, ne štrajkuju glađu, ali za sada se ne nazire kraj njihovim mukama. I u podgoričkom dnevnom listu Pobjeda, čiji je vlasnik država, bilo je jednodnevnih protesta zbog neisplaćenih višemesečnih zarada.

Veliku medijsku pažnju izazvala je najava sindikalnih aktivista iz Skupštine Crne Gore da će štrajkovati, ali ne zbog neisplaćenih plata jer ih dobijaju redovno, već što su te plate, kako su saopštili, male u odnosu na posao koji obavljaju, a pogotovo u odnosu na primanja poslanika. Poslanici su se verbalno solidarisali sa zahtevima zaposlenih u stručnim službama Skupštine Crne Gore, ali kada im je predočena mogućnost da se na njihov uštrb povećaju plate administrativcima, tu nije bilo solidarnosti – rekli su: oni su sve to zaslužili i tačka.