„Svaka osoba koja radi i uplaćuje doprinose će finansirati veći broj penzionera“: Penzijski sistem stabilan pokazuju projekcije

Alen Bučić stručnjak koji je angažovan na izradi modela starenja rekao je da ovaj model predstavlja penzijsko simulacioni model koji će se koristiti za analizu dugoročne fiskalne održivosti penzijskog sistema i penzija budućih generacija.

„Demografija ima ključnu ulogu u penzijskom sistemu“, izjavio je Bučić.

Za period od 2025. do 2070. godine može se videti postepeno smanjenje broja stanovnika starosne grupe mlađih od 14 godina, prema GIZ-ovoj projekciji stanovništva.
Takođe, se uočava i smanjenje broja radno sposobnog stanovništva, starosne grupe od 15 do 64 godine, sa oko četiri miliona 2025. godine na oko 2,8 miliona stanovnika do 2070. godine, predstavio je Bučić na današnjem događaju.

Prema projekcijama GIZ-a ukupan broj osiguranika u 2025. godini je 2,8 miliona, dok će se taj broj do 2070. godine smanjiti na 2,2 miliona stanovnika. Ukupan broj korisnika penzija će biti smanjen sa oko 1,6 miliona na oko 1,5 miliona do 2070. godine, predviđaju GIZ-ove projekcije.

„S obzirom na to da broj osiguranika pada znatno brže nego broj korisnika penzija, samim tim i stopa zavisnosti penzijskog sistema, koja pokazuje odnos broja penzionera i osiguranika, će postepeno rasti. Na početku projekcionog perioda, danas, na sto osiguranika dolazi 57,58 penzionera, dok će prema 2070. godine na sto osiguranika biti gotovo 60 penzionera. Svaka osoba koja radi i uplaćuje doprinose će finansirati veći broj penzionera pa će samim tim biti i veći dugoročni pritisci na penzijski sistem“, izjavio je Bučić.

Dodao je i da se smanjuje broj korisnika porodične penzije, kao i starosne penzije. Kada je reč o rashodima penzijskog sistema, Bučić je rekao da su trenutno projektovani u baznoj godini na 11,7 odsto, očekuje se blagi rast do 2050. godine na oko 12 odsto i onda se predviđa vraćanje na početne vrednosti od 11,7 odsto BDP-a.

„U toj ukupnoj strukturi rashoda najznačajniji su rashodi za penzije i novčano uvećanje uz penziju za koje se predviđa da će biti relativno stabilni kroz projekcioni period. Glavni rast će biti oko 2050. i 2055. godine pod pritiskom starenja stanovništva“, napomenuo je on.

U Srbiji je kriva kretanja rashoda za penzije relativno stabilna, prema rečima Bučića, zbog dva ključna fakotra, a to je kretanje broja korisnika penzija i kretanje prosečnih penzija.

„S obzirom na to da su u dugom roku demografske projekcije takve da se ne povećava značajno broj stanovništva starijeg od 65 godina, samim tim i broj korisnika penzija će biti relativno stabilan, tako da po toj osnovi neće dolaziti do povećanja budućih rashoda“, objasnio je on.

Ključan faktor koji utiče na kretanje rashoda je kretanje prosečnih penzija, a na kretanje prosečnih penzija ključnu ulogu ima način na koji se penzije usklađuju, dodao je Bučić.

Prihodi penzijskog sistema će se, prema Bučiću, kretati slično kao i rashodi. Sa 11,7 odsto u 2025. godini, uslediće blagi rast 2050. godine na 12 odsto, nakon čega će 2070. godine ponovo imati početne vrednosti od 11,7 odsto BDP-a.

„U strukturi ukupnih prihoda najveću važnost imaju prihodi od doprinosa za penzijsko osiguranje gde se planira blago povećanje u narednim godinama od oko 9,6 odsto BDP-a i do kraja projekcionog perioda su relativno konstantni što je u skladu sa metodologijom Evropske komisije, gde po pravilu kretanje prihoda od doprinosa treba da bude u visokoj korelaciji sa kretanjem BDP-a, tako da se to učešće ne bi trebalo značajnije menjati kroz vreme“, izjavio je Bučić.

Dodao je i da transferi iz budžeta koji se odnose na finansiranje rashoda za penzije trebalo bi da se smanji sa 0,9 odsto na 0,4 odsto prema kraju projekcionog perioda.

„U penzijskom sistemu Srbije postoji vrlo visoka pokrivenost za penzije sa prihodima od doprinosa. Više od 90 odsto ukupnih rashoda za penzije se finansira doprinosima i očekuje se povećanje stope pokrivenosti negde oko 96 odsto prema kraju projekcionog perioda.“, istakao je Bučić.

Prema rečim Bučića, kada gledamo kretanje prosečnog udela prosečne penzija u prosečnoj zaradi, prosečna penzija svake godine u nominalnom iznosu raste kako se i penzije usklađuju.

„U prvom delu projekcionog perioda od 2025. godine do 2045. godine očekuje se da će ta stopa biti relativno stabilna, a onda u kasnijim decenijama ćemo imati blagi pad ovog udela, prema kraju projekcionog perioda udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa bi trebalo da iznosi oko 39 odsto“, izjavio je Bučić

Prema njegovim rečima deo prosečne penzije u prosečnoj zaradi će ostati relativno stabilan u narednih 20 godina, a zatim se očekuje postepeni pad tog udela usled nepovoljnih demografskih trendova.

„Ali to je nešto što je karakteristično za čitavu Evropu. Očekuje se i značajno povećanje realne kupovne moći penzija, odnosno brži rast penzija od stope rasta potrošačkih cena“, izjavio je Bučić.

Saša Stevanović državni sekretar u Ministarstvu finansija istakao je da ovaj model predstavlja veoma bitan, transparentan i pouzdan instrument koji će se koristiti prilikom budžetiranja u narednim godinama.

Model starenja će, prema njegovim rečima, omogućiti predviđanje daljih postupaka socijalnih i penzionih politika.

„Sada već imamo predvidivost na osnovu zakonske formule prema kojoj se radi indeksacija, odnosno povećanje penzija i od 1. decembra imamo povećanje od 12,2 odsto“, izjavio je Stevanović.

Podsetio je i da smo u odnosu na 1. decembar prošle godine imali povećanje od 10,9 odsto, što kumulativno iznosi povećanje od 24,4 odsto, odnosno za skoro jednu četvrtinu, što je daleko iznad kumulativne inflacije u ovom periodu koja je jednocifrena.

„Sve to govori u prilog tome da je jedan od prioriteta ove vlade konstantni rast životnog standarda penzionera“, izjavio je Stevanović.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta izjavio je da ono što je nedostajalo našem penzijskom sistemu upravo dugoročno penzijsko planiranje.

„Primera radi, Amerika je već nakon četiri godine od osnivanja penzijskog sistema uradila prvu dugoročnu analizu ovog tipa. Kada unapred planirate penzijski sistem moguće je videti disbalanse, mnogo pre nego što se oni zaista materalizuju. Onda je nekim malim promenama moguće uravnotežiti sistem na vreme kako kako bi se izbegle neke drastične promene koje smo mi, nažalost, u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji mogli da vidmo“, oceno je Altiparmakov.

Altiparmakov je rekao i da se nada će ovaj model omogućiti Srbiji da bude dovoljno mudra da ne ponavlja greške iz prošlosti, ni greške koje se trenutno mogu videti u nekim drugim Evropskim zemljama.

Istakao je i da je veoma bitno to što se ovaj model razvijao nezavisno od Fiskalnog saveta i Vlade, jer su ovo realne brojke sa kojima mi kao društvo moramo da se suočimo da ne bismo bili u fiskalnim problemima kao neke druge države.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.