Svakom 30. oduzeli nekretnine

Opšta nelikvidnost najteže je pogodila privredu, pa banke mada nevoljno, ipak sve češće uzimaju založene nekretnine od dužnika nadajući se da će prodajom povratiti makar deo uloženog novca. Prema nezvaničnim podacima, jer zvaničnih uopšte nema, oko tri odsto preduzeća u Srbiji do sada je moralo svoje objekte da preda bankarskim izvršiteljima. Samo na portalu dobos.rs na kojem se oglašava prodaja oduzetih nekretnina i opreme, u ovom trenutku nalaze se 122 poslovna objekta, među kojima je najskuplja nekretnina M-plasta iz Šapca za koju banka poverilac traži 1,65 miliona evra. Ipak, pod najvećim opterećenjem zapravo nisu firme, već preduzetnici koji pod hipoteku uglavnom stavljaju svoju ličnu imovinu, pa kad posao krene nizbrdo nemaju drugog izlaza nego da se isele iz svojih stanova. Banke su u takvim slučajevima neumoljive, što je najjasnije pokazao februarski primer jednog kragujevačkog preduzetnika koji je izvršio samoubistvo kada su izvršitelji sa policijom došli da u sred zime izbace njega i njegovu porodicu iz kuće od 400 kvadrata zbog duga od 25.000 evra.

Uprkos ovakvim primerima, banke ipak nerado oduzimaju kuće, ako ne iz moralnih, a ono iz čisto ekonomskih razloga. Naime, zaplenjene nekretnine najčešće nema ko da kupi.

Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljuba Rajića, objašnjava da zbog stanja na tržištu, banke nekretninu mogu da prodaju relativno brzo tek ako je ponude po 20 do 40 odsto nižoj ceni od tržišne. Zbog toga u odnosima sa preduzećima pre odlučuju da restrukturiraju kredit tako da klijentu produže rok otplate, „jer je bankama novac na prvom mestu“.

– Uprkos tome u poslednjih godinu i više dana, broj aktiviranih hipoteka raste, pošto se od 2009. i 2010. godine povećao broj onih građana koji nemaju posao ili firmi koje su otišle u stečaj. Kada se pogleda broj zatvorenih firmi, broj aktiviranih hipoteka ih prati. Međutim, banke u poslednje 3,5 godine uvek čekaju do poslednjeg momenta, pa tek ako postane jasno da drugog izlaza nema, aktiviraju i hipoteku. Naši podaci dobijeni na uzorku od 1.220 preduzeća pokazuju da je broj aktiviranih hipoteka veći za četiri procenta u odnosu na prethodnu godinu, a za 19 odsto ako se poredi prvih šest meseci ove i isti period 2009. godine – konstatuje Rajić.

Prema njegovim rečima, od 1.220 anketiranih preduzeća, njih 190 ima imovinu pod hipotekom, a u 37 slučajeva banka je pokrenula postupak za prodaju te založene nekretnine. Ako se to ne čini mnogo, to je zbog toga što „tek 40 odsto preduzeća u Srbiji uopšte i podiže kredite“, a kada i uzmu zajam, firme često ne daju hipoteku kao obezbeđenje, već menice ili zalogu na neku opremu i slično.

– Privreda je znatno smanjila uzimanje kredita jer svi stežu kaiš i štede. Manje od jedan odsto firmi u Srbiji uzelo je neki kredit za investicije, već se zajmi samo da bi se platio PDV ili druge obaveze. Postoji i kategorija poluinvesticionih kredita, kada privrednici deo novca koriste za ulaganje, a deo za vraćanje dugova, ali i sa tim kreditima broj preduzeća koja su uzela kredite kojima bar delimično finansiraju i investicije i dalje nije ni pet odsto – kaže Rajić.

Ovaj stručnjak napominje da je zaduženost kod preduzetnika daleko veća nego kod firmi, jer njima banke kredite neće da odobre uz menicu ili neko slično obezbeđenje već po pravilu insistiraju na hipoteci. Međutim, ni to uglavnom nisu razvojni krediti, jer preduzetnici traže novac od banke tek kad im se pokvari neka mašina koju onda treba da zamene novom ili kada se nađu u nekom sličnom problemu. U ovakvoj ekonomskoj situaciji niko nije spreman da rizikuje otpočinjanjem novog posla za koji nema dovoljno sopstvenog novca.