Svetske berze: Najveći pad Volstrita od septembra

Indeks S&P 500 oslabio je 3,1 odsto na 5.770 poena, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao 3,5 odsto. Tehnološki sektor je uspeo nedelju da okonča neznatno izvan zone tehničke korekcije, koja označava pad veći od 10 procenata od prethodno dostignutog maksimuma.

Tržište akcija izbrisalo je prošle sedmice sve dobitka koje je imalo od dolaska nove američke administracije, nakon što su neizvesnost oko carinske politike i mešoviti makroekonomski podaci pogoršali sentiment.

Tramp je u utorak uveo carine od po 25 procenata za Kanadu i Meksiko, zajedno sa novim carinama za kinesku robu, da bi dva dana kasnije izuzeo veliki deo meksičkog uvoza i deo kanadske robe od ovih mera na mesec dana.

Ovo je bilo još jedno u nizu relaksiranje donetih mera koje zapravo nije umirilo investitore već je dodatno povećalo konfuziju.

Makroekonomski podaci su pokazali značajan uticaj carinske politike već u januaru. Američki trgovinski deficit u prvom mesecu ove godine, nakon snažnog rasta uvoza, porastao je 34 odsto i dostigao rekordni nivo.

Uticaj nove ekonomske politike ostavio je posledice i na tržište rada koje je u februaru kreiralo manje radnih mesta od očekivanja.

Februarski podatak od 151 hiljade novozaposlenih predstavlja ubrzanje u odnosu na januar koji je revidiran naniže na 125 hiljada, ali je ostao ispod konsenzusa od 170 hiljada novih radnih mesta.

Februarski izveštaj dolazi usred mera nove američke administracije da sreže federalnu birokratiju, a procenjuje se da je do sada otpušteno više od 62 hiljade ljudi.

Međutim, tek deo ovih brojki je viđen u februarskom izveštaju koji je prikazao pad zaposlenosti u federalnoj vladi od 10 hiljada, dok je ukupan broj radnih mesta u okviru državnih poslova porastao za 11 hiljada.

Stopa nezaposlenosti je blago porasla na 4,1 odsto, dok je participacija radne snage pala na 62,4 odsto, što je njen najniži nivo od januara 2023. godine, nakon što je registrovan pad u radnoj snazi od 385 hiljada ljudi.

S druge strane Atlantika, evro je zabeležio najveći nedeljni rast u poslednjih 16 godina nakon što je u pet dana porastao sa kursa od 1,038 na 1,083 u odnosu na američki dolar.

Ovo je direktna posledica najave veće fiskalne potrošnje u Nemačkoj, nakon što su se koalicione stranke dogovorile da formiraju infrastrukturni fond sa budžetom od 500 milijardi evra, uz promenu pravila zaduživanja kako bi se podstakla vojna potrošnja i ekonomski rast. Nemački indeks akcija, DAX, i prošle sedmice zabeležio je rast pa je od početka godine u plusu preko 15 procenata.

Evropska centralna banka (ECB) je četvrtak još jednom smanjila kamatu za 25 baznih poena, ali tržišta očekuju da bi u aprilu mogla da usledi pauza, pre nego što ECB nastavi sa obaranjem kamata kako bi podržala mršavi privredni rast u evrozoni.

Dobitnik nedelje

Akcije nemačke logističke kompanije, DHL Group (DHL), porasle su u sedmici preko 14 procenata na 43 evra, što je njihov najviši nivo od početka prošle godine, nakon što je poslovanje u četvrtom kvartalu nadmašilo očekivanje investitora i u drugi plan stavilo konzervativan plan uprave za ovu godinu.

Kvartalni operativni profit bio je za četiri procenta iznad očekivanja, zahvaljujući pre svega Express diviziji, dok kompanija u tekućoj godini očekuje tek za nijansu bolji rezultat, što je za oko 30 procenata slabije od „zlatnih“ postpandemijskih vremena.

Gubitnik nedelje

Akcije najvećeg američkog proizvođača e-vozila, Tesla (TSLA), pale su prošle sedmice dodatnih 10 procenata nakon što su počeli pristizati sve jasniji podaci da prodaja kompanijskih e-vozila drastično slabi, u velikoj meri usled Maskovog političkog angažmana.

Prodaja u Kini u februaru se prepolovila, dok je loš januarski podatak u Nemačkoj dodatno pogoršan u prošlom mesecu. Akcije Tesle izbrisale su skoro sve dobitke od dolaska Trampa na vlast, dok su od početka godine u minusu od oko 35 odsto.

Autor je glavni broker Momentum skjuritiz.