Svetske berze: Niže kamate gurnule akcije na nove rekorde

Indeks S&P 500 porastao je u sedmici 1,2 odsto na 6.664,4 poena, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, dobio na vrednosti 2,2 odsto. Od početka godine ovi indeksi beleže rast od 13,3 odnosno 17,2 odsto, respektivno.

Septembarsko zasedanje Feda potvrdilo je široko očekivanu odluku – po prvi put od decembra prošle godine ova centralna banka smanjila je depozitnu stopu na 4,00-4,25 odsto, a ovakva odluka potvrđena je glasanjem članova Monetarnog odbora sa 11-1, što je prilično veća saglasnost od očekivanja tržišta.

Sa sve vidljivijim slabljenjem tržišta rada, Fed se našao u raskoraku oko svog dvostrukog cilja – održati stabilne cene uz punu zaposlenost.

Stoga je čelnik ove centralne banke, Pauel, saopštio da se ova odluka o smanjenju kamata može posmatrati kao „menadžment rizika“ s obzirom da je počelo da se „hladi“ tržište rada. Ovaj izjava pojačala je sumnje investitora da ovo možda neće biti početak dugotrajnijeg ciklusa smanjenja kamata.

Članovi Odbora očekuju dva smanjenja kamata do kraja godine, ali uz veliko neslaganje oko ove trajektorije. Deset članova očekuje još dva smanjenja kamata, u oktobru i decembru, dok devet članova očekuje samo jedno dodatno smanjenje u 2025. godini.

Posmatrano na srednje staze, uz takođe veliku disonantnost tonova, članovi Odbora projektuju samo jedno smanjenje u 2026. godini (konsenzus tržišta tri smanjenja) i još jedno u 2027. godini, te bi dugoročna neutralna stopa trebalo da padne na nivo od 3,0 procenta.

Investitori su oprezno ispratili zasedanja Feda i komentare Pauela, da bi ipak u poslednja dva dana preovladao optimistički sentiment.

Tako je indeks kompanija male tržišne kapitalizacije, Russell 2000, stigao do nove rekordne vrednosti po prvi put nakon novembra 2021. godine. Ove kompanije su osetljivije na cenu zaduživanja s obzirom da se više oslanjaju na eksterne izvore finansiranja, a u odnosu na istorijsko vrednovanje trenutno poprilično zaostaju za velikim kompanijama.

Na korporativnom polju, kada je u pitanju glavna scena, u centru pažnje je bila pomalo iznenađujuća odluka dizajnera čipova NVIDIA da uloži pet milijardi dolara u Intel kako bi sa ovim posrnulim tehnološkim divom zajedno razvijala proizvode za Data centre i personalne računare.

Pre ovog ulaganja američka država je saopštila da će preuzeti udeo od 10 odsto u ovoj kompaniji, dok je Intel prošlog meseca obelodanio i investiciju vrednu dve milijarde dolara od japanske investicione firme SoftBank.

Akcije Intela na ovu objavu skočile su oko 30 procenata, da bi kasnije neutralisale deo ovih dobitaka i nedelju završile u plusu od oko 23 odsto. I nakon ovog oporavka Intel beleži pad od oko 40 procenata u poslednjih pet godina, dok je NVIDIA bila glavni dobitnik talasa ulaganja u sisteme zasnovane na primeni veštačke inteligencije sa rastom vrednosti u istom periodu od 14 puta.

Dobitnik nedelje

Akcije američkog proizvođača čipova, Intel (INTC), snažno su se oporavile protekle sedmice nakon što je NVIDIA najavila vlasnički i partnerski odnosu sa ovom tehnološkom kompanijom ophrvanom problemima.

Intel je prošle sedmice zabeležio rast tržišne kapitalizacije od oko 23 odsto, ali je u poslednjih 10 godina porastao svega tri odsto nakon što je izgubio konkurentsku prednost u odnosu na azijske konkurente.

Napori američke države i kompanija kao što su NVIDIA i SoftBank povećavaju izglede za poslovni preokret Intela posle većeg broja neuspelih pokušaja.

Gubitnik nedelje

Akcije američkog lanca restorana, Darden Restaurants (DRI), pale su prošle sedmice preko 13 procenata nakon što je kompanija objavila rezultate poslovanja u fiskalnom prvom tromesečju ispod očekivanja investitora.

Uprkos ovome, uprava Dardena je potvrdila godišnja očekivanja u pogledu profita i projektovala rast uporedive prodaje u fiskalnoj 2026. godini od 2,5-3,5 odsto.

Nakon prošlonedeljnog pada, akcije Dardena neutralisale su sve dobitke u 2025. i beleže minus u tekućoj godini od oko jedan odsto.

Autor je glavni broker Momentum securities.