Tabaković okrivila studentske proteste za nedobijanje investicionog rejtinga od Fiča

Tabaković je rekla da je veliki uspeh što je Srbija prošle godine prvi put u istoriji dobila investicioni rejtnig od kreditne agencije S&P, što omogućava Srbiji povoljnije uslove za zaduživanje i veće privlačenje stranih investitora.

„Želim da kažem da bismo sigurno i od Fiča dobili ne samo povećanje pozitivnih izgleda, nego i taj rang više, da nisu političke okonosti dovele do opreznosti te agencije“, rekla je Tabaković aludirajući na studentske proteste i blokade koje u Srbiju traju od 1. novembra kada se na Železničkoj stanici u Novom Sadu urušila nadstrešnica koja je ubila 15 ljudi.

Podsetimo, rejting agencija Fič je u svom najnovijem izveštaju, koji je objavljen 31. januara ove godine, za Srbiju zadržala kreditni rejting na nivou BB plus i pozitivne izglede za dobijanje rejtinga investicionog ranga.

Takođe, ove nedelje i treća rejting agencija Mudis donosi odluku o rejtingu u Srbiji.

Tabaković je iznela i prognoze NBS kada je reč o inflaciji i privrednom rastu u Srbiji za ovu i naredne dve godine. Prema njenim rečima, inflacija bi u prvom tromesečju ove godine trebalo da bude oko gornje granice cilja NBS, a da bi u ostatku godine trebalo da usporava.

Tom usporavanju inflacije u ostatku godine trebalo bi da donese, između ostalog, nastavak restriktivne monetarne politike, pad cena nafte i naftnih derivata na berzi, pad cena voća i povrća, pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone.

Kada je reč o privrednom rastu, Tabaković je istakla da je prognoza NBS da privredni rast ove godine iznosi 4,5 odsto, a da u naredne dve godine iznosi četiri i pet odsto, odnosno da će u 2027. godini, kada se održava EXPO izložba, iznositi pet odsto.

Nakon što se nekoliko puta na Kopaonik biznis forumu čulo da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta jer postojeći nije održiv, Tabaković je rekla da se u Srbiji aktuelan model rasta potvrdio kao dobar, ali najavila da će novi izvori rasta biti zasnovani na inovacijama i novim tehnologijama.

„Tu bi značajnu ulogu trebalo da imaju domaće kompanije. Na žalost, ključne nove tehnologije koje će oblikovati svet narednih decenija su u rukama SAD i Kine, a tehnološki jaz se produbljuje i upravo tu postoji prostor za veću saradnju i integraciju na nivou celog evropskog tržišta“, rekla je Tabaković.

Guverner je govorila i o fenomenu čipflacije koji se sa globalnog tržišta prelio i na srpsko, navodeći da to znači da su tokom inflatornih pritisaka brže rasle cene jeftinijih nego skupljih brendova istih proizvoda.

Objasnila je da su cene jeftinih proizvoda više poskupele zbog visoke tražnje, jer su mnogi potrošači skupe brendove počeli da zamenuju jeftinijim.

„To je kreiralo utisak više inflacije“, tvrdi Tabaković.

Tabaković je dodala i da je istraživanje NBS pokazalo da u 2024. oko 25 odsto proizvoda i usluga nije poskupelo, a da je 100 proizvoda i usluga prošle godine čak pojeftinilo.