Tabaković: Uredba o ograničenju marži doprinela smanjenju inflacije, „bunar iz koga piješ ne treba da ogovaraš po svetu“

Ona je istakla da je inflacija u januaru 2,4 odsto, da su cene hrane imale negativan doprinos inflaciji kao posledica uredbe o organičenju marži.

Bazna inflacija, kada se isključe cene hrane, alkohola i duvana i energije, u januaru je bila četiri odsto, što je za 1,6 procentnih poena manje nego početkom prošle godine.

„Usporavanje bazne inflacije kao posledica usporavanja rasta cena i proizvoda i usluga ukazuje da bi do smanjenja inflacije došlo i bez uredbe, ali ne ovako brzo kao sa uredbom“, rekla je Tabaković dodajući da su rigidne cene usluga usporavale tempo pada bazne inflacije u poslednje dve godine.

Ona je istakla da, iako je situacija u vezi s NIS-om znatno povoljnija nego što je bila, neizvesnost je i dalje izražena po više osnova.

„Pre svega, i dalje su izražene geopolitičke i trgovinske tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i tenzije u odnosima SAD i Evropske unije. Pored toga, nastavljen je sukob u Ukrajini, a pojačane su i tenzije na Bliskom istoku. Sve to se odražava na volatilnost na robnim i finansijskim tržištima, pri čemu je ona posebno ispoljena kod cene zlata, koja je u roku od nekoliko dana beležila znatne oscilacije naviše i naniže. Nažalost, kako zaključuje većina analitičara i centralnih bankara, pa i mi u Narodnoj banci Srbije, geopolitički sukobi i trgovinski sporovi verovatno će ostati prisutni i u narednom periodu. Može se reći da su, s obzirom na njihovo trajanje, postali neka vrsta „nove normalnosti”“, ocenila je guvernerka.

Ona je istakla da je kurs dinara prema evru ostao stabilan, da je ostvaren visok nivo deviznih rezervi, da su uslovi zaduživanja povoljniji.
„Uprkos izraženoj neizvesnosti, očuvan je stabilan i otporan finansijski sektor, kao i kreditni rejting kod sve tri kreditne rejting agencije,
uključujući i investicioni rang kod agencije Standard & Poor’s. Ekonomska aktivnost u Srbiji, koja je tokom cele godine bila izložena znatnim izazovima, u poslednjem tromesečju prošle godine sigurno bi značajnije ubrzala rast da nije došlo do uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije“, poručila je Tabaković.

NBS procenjuje da će rast BDP-a u ovoj godini dostići 3,5 odsto i da će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos i potrošnje, zbog rasta plata i penzija, i investicija u osnovna sredstva.

Za narednu godinu NBS očekuje rast od pet odsto, usled rasta tražnje po osnovu održavanja EKSPO 2027 i priliva deviza od stranih turista.

Tabaković je odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa tužbom Deleza protiv Srbije rekla da očekuje da će odluka biti u korist države.

„Sutra bi neko mogao da tuži Srbiju ako izgubi u kockarnici. Eto toliko ozbiljno smatram i njihovu tužbu i nekorektno ponašanje kompanije koja je u Srbiji imala uslove da iznose profit i regularno, a i koristeći rupe u zakonu. Mislim da bunar iz koga piješ ne treba da ogovaraš po svetu, a očekujemo da odluka bude u korist Srbije“, poručila je ona.

Podsetila je na svoje tvrdnje od prošle godine, da je Delez fingirajući postupak likvidacije i koristeći zakonske pukotine, iznela iz zemlje kao likvidacionu masu oko 130 miliona evra. Ona je rekla da ne zna da li je na to plaćen porez i da li je Poreska uprava uradila reviziju tog slučaja.

Tabaković je istakla da je uredba o ograničenju marži doprinela smanjenju inflacije i da se ispostavilo da je trgovina išla sa „najvećim maržama uprkos najvećim povikama na bankarski sektor“.

„Ne postoji slobodna ruka tržišta koja funkcioniše, nego je potrebna i ruka države koja interveniše da pomogne svojim građanima“, poručila je Tabaković.

Ona smatra da istekom uredbe, na kraju februara, neće doći do značajnijeg povećanja cena.

„Ta priča da su trgovinski lanci u gubicima je vrta psiholoških pritisaka, ali mi imamo podatke iz APR-a. Takođe očekujemo i izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o maržama u toj oblasti. Može negde biti nekih izuzetaka, ali ne očekujemo značajnije povećanje cena“, pporučila je ona.

Inače NBS očekuje da se inflacija do septembra kreće oko tri odsto, da bi onda zbog niže baze izazvane primenom uredbe, trebalo očekivati rast međugodišnje inflacije.