Analiza NBS: Tokom 2022. i 2023. godine inflacija najviše pogodila najsiromašnije

Prema analizi iz Izveštaja o inflaciji, domaćinstva su podeljena u pet kvintila, odnosno petina u odnosu na potrošnju, gde prvi kvintil čine domaćinstva sa najmanjom, a peti kvintil sa najvećom potrošnjom.

„Ako posmatramo period najjačih inflatornih pritisaka, što je period od juna 2021. godine do juna 2024, može se videti da je uticaj inflatornog šoka veći za grupe stanovništva s manjom potrošnjom. Drugim rečima, međugodišnja stopa inflacije u periodu od septembra 2021. do kraja 2023. bila je najniža za grupu domaćinstava s najvišom potrošnjom (peti kvintil), a najviša za one s najnižom potrošnjom (prvi kvintil)“, rekao je Aleksandar Tomin pomoćnik generalnog direktora za makroekonomske analize i projekcije u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS.

Razlog je to što su u tom periodu posebno intenzivno rasle cene hrane, koje imaju najveće učešće u strukturi potrošnje domaćinstava s najnižom potrošnjom potrošnjom, kao i poskupljenje komunalnih usluga, stanovanja, struje, vode itd.

U periodu najveće inflacije, inflacija za siromašne bila je za oko 2,6 procentnih poena veća nego za one sa najvećom potrošnjom.

Od 2024. godine situacija se menja, pa je međugodišnji rast potrošačkih cena uglavnom bio niži za grupu domaćinstava s manjim obimom potrošnje, na šta se delom odražava i visok bazni efekat iz prethodne godine, a od septembra 2025. i donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto, koje su uticale na smanjenje cena hrane.

Izuzetak predstavlja period od aprila do avgusta 2025, neposredno pre donošenja uredbe, kada su cene hrane usled nepovoljnih vremenskih prilika beležile veći rast od nivoa ukupne inflacije, što je za posledicu imalo viši rast potrošačkih cena za grupu stanovništva s nižom potrošnjom.

NBS je takođe analizirala i uticaj inflacije na kretanje realnih zarada različitih grupa stanovništva prema potrošnji.

U periodu niže inflacije, 2020. i 2021. godine, realni rast zarada domaćinstava bio je uravnotežen. Od 2022. godine počele su da se javljaju varijacije u intenzitetu i smeru kretanja realne stope rasta zarada.

U 2022. godini realne zarade gotovo svih pet grupa domaćinstava zabeležile su stagnaciju ili pad. Međutim, najizraženiji pad realnih zarada bio je kod 20 odsto domaćinstava s najnižim dohotkom. Zaostajanje te grupe nastavilo se i u 2023. godini, kada su njihove zarade stagnirale, dok su zarade ostalih grupa realno blago rasle.

U 2024. i 2025. godini dolazi do drugačije raspodele, jer su, realno posmatrano, zarade rasle u većoj meri za onih 40 odsto domaćinstava s najmanjim dohocima.

Kumulativno posmatrano, realni rast zarada u te dve godine iznosio je oko 25 odsto za prvi kvintil i oko 20 odsto za drugi kvintil, čemu su doprinela obimnija povećanja minimalne zarade.

U odnosu na 2019. godinu, za domaćinstva iz prva dva kvintila, odnosno 40 odsto domaćinstava s najnižim dohotkom, zarade su, prema analizi NBS, do 2025. realno porasle za više od 35 odsto, dok je kod onih s najvećim dohotkom taj rast iznosio nešto ispod 30 odsto.