Tri glavne posledice legalizacije: Pošten svet kažnjen, investitori bliski vlasti nagrađeni, EXPO trlja ruke

Nakon toga usledila je rasprava u parlamentu odakle je poručeno da ovo zapravo nije legalizacija nego evidentiranje objekata, a zatim i usvajanje „Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti“.

Ipak, građanima i dalje nije jasno šta dobijaju prijavom imovine, koja je počela ove nedelje.

Kako bi pomogla građanima da bolje razumeju zakon, ali i kako da popune „jednostavnu onlajn prijavu“, država je pripremila niz video sadržaja na Jutjub kanala „Svoj na svome“. Organizovala je i širom Srbije 1.362 punkta za podršku, a ukupno 4.600 službenika u opštinama i na šalterima Pošte angažovano je da građanima pomogne u ovom procesu.

Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se razjasni poenta novog zakona, pa se građani obraćaju advokatima za pomoć.

Advokati objašnjavaju da se građani javljaju jer nisu sigurni kako će se zakon primenjivati, pre svega, jer nije reč o klasičnoj legalizaciji u kojoj se objekti proveravaju i urbanistički i tehnički, već samo o evidenciji faktičkog stanja i vlasništva.

To znači da objekti formalno ostaju neusklađeni sa planovima i tehničkim normama i da će i dalje biti podložni pravilima urbanizma za sve buduće radove.

Građanima posebno nije jasno kako će se tretirati postupci legalizacije koje su neki pokrenuli pre više od 10, 15, pa čak i 20 godina.

Advokati zaključuju da u suštini ovo jeste legalizacija jer se upisuje pravo svojine u katastar, a razlika je u tome što država prema zakonu ne garantuje nikome ko je upisan u katastar da je objekat tehnički ispravan i bezbedan.

Sve u svemu, stručnjaci su pristom pokazali na brojne kontroverze u ovom zakonu. Smatraju da je njegov osnovni cilj ozakonjenje svih kvadrata izgrađenih u prethodnom periodu uglavnom na nezakonit način, i uglavnom od investitora bliskim vlasti.

Upozoravaju i da će pošteni ljudi, koji su nekada gradili po propisima, ali zbog problema u katastru i Republičkom geodetskom zavodu nisu uspeli da uknjiže svoje objekte, ponovo biti stavljeni u podređen položaj.

Međutim, vlast nastavlja da ide utabanim putem svoje stare logike: „šta nas briga šta drugi pričaju, mi radimo svoje“.

Jedan od ključnih motiva za to je svakako novac. Država od ove „legalizacije“ očekuje oko 480 miliona evra, kao i dodatnih 4,2 milijarde dinara godišnje od poreza na imovinu od novoupisanih objekata.

Za gradske i državnu kase, koje se brže prazne nego što se pune, a iz kojih treba finansirati najvažnije državne projekte poput EXPO-a i Nacionalnog stadiona, to će biti značajan priliv.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.