U DVE REČI

Agencija za privatizaciju prodala je juče na aukciji četiri objekta preduzeća Jugoeksport u stečaju za 1,4 milijarde dinara, a početna cena je bila 329,1 milion dinara. Najskuplje, za 1,27 milijardi dinara, prodat je objekat u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, čija je početna cena bila 271,4 miliona dinara. Kupac je firma Radiks, čiji je vlasnik Radivoje Dražević, koji je najavio da će se u tom objektu, koji će biti luksuzno opremljen, prodavati roba namenja ženama. U vlasništvu Radiksa su i parfimerije Jasmin . Za kupovinu tog Jugoeksportovog objekta nadmetalo se 13 zainteresovanih kupaca, a Radiksu je najveći konkurent bio Veterinarski zavod iz Zemuna, čiji je vlasnik, kao i konfekcije Zekstra , Dragan Đurić. U aukciji su učestvovali i Fešn, Lili drogerije i AIK banka iz Niša.
Aleksandar Stevanović, vlasnik firme Zlatiborac koja se bavi preradom mesa, kupio je dva objekta Jugoeksporta , u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu i kuću na Zlatiboru. Lokal u Beogradu, prodat je za 21,5 miliona dinara, a početna cena je bila 21,4 milion, dok je kuća na Zlatiboru prodata za 50 miliona, što je duplo više od početne cene. Stevanović je učestvovao i na aukciji za prodaju poslovnog prostora Jugoeksporta u Valjevu, koji je za 26,4 miliona dinara prodat valjevskoj firmi Delfin petrol čiji je vlasnik Svetolik Lazić. Početna cena objekta bila je 14,1 milion dinara.
Beograd – Jedinstvena sindikalna organizacija Jat ervejza izrazila je juče na konferenciji za novinare, nezadovoljstvo zbog predloga Radne grupe Vlade Srbije da se imovinska pitanja između Jat ervejza, Jat Tehnike, Aerodroma Nikola Tesla i Agencije za kontrolu letenja, reše tako što bi deo imovine Jata bio prenet u državnu svojinu i dat na korišćenje Aerodromu, koji bi je posle iznajmljivao Jatu. Prema oceni predsednika sindikata Nenada Kukoljca, realizacijom tog predloga Jat bi bio dodatno obezvređen. „Smatramo da se ne može dopustiti da se Jat dovede u položaj podstanara u svojim objektima, čiju je izgradnju finansirao sopstvenim sredstvima, uključujući i zemljišne parcele koje su plaćane seljacima“ – naglasio je Kukoljac. On je istakao da će prema predlogu Radne grupe tzv. „Crvena zgrada“ Jata biti data na korišćenje Aerodromu koju će Jat potom morati da iznajmljuje. Jat je, takođe, morati da plaća zakup za avionska parking mesta, koja sada poseduje. Kukoljac je napomenuo da sličan stav ima i rukovodstvo Jata, a ne isključuje mogućnost pokretanja generalnog štrajka. On nije želeo da komentariše predlog o podeli besplatnih akcija radnicima u javnim preduzećima dok ne dobiju zvaničnu ponudu, ali je podsetio na dogovor s Vladom od pre godinu dana da Jatu pripadne od 12 do 15 odsto novca od prodaje Tehnike i drugih izdvojenih celina.
Beograd – Predstavnici poslovnog udruženja Međunarodni transport preporučili su svojim članovima da pre carinjenja ne plaćaju boravak na parking terminalima na graničnim prelazima, jer ih na to ne obavezuje zakon. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare predsednik Međunarodnog transporta Neđo Mandić optužio je Upravu carina da prisiljava autoprevoznike da svoja vozila ostavljaju na privatnim parkinzima dok čekaju na carinjenje čime omogućava „da budu reketirani“ za uslugu koju ne žele da koriste. „U inostranstvu se boravak na terminalima ne plaća. Kod nas ne postoje državni parking terminali, a na privatnim je boravak obavezan i plaćaju se. Na taj način vlasnici privatnih parkirališta zarade 15 miliona evra mesečno a ni jedan evro od toga ne ode u budžet. Čak je i državni terminal Horgoš, renoviran od međunarodnih donacija, dat u zakup privatnoj firmi tako da se parkiranje i tu plaća – objašnjava Mandić. On je podsetio da je država, još 2001. godine, obećala da će rešiti problem izgradnjom javnih parking terminala čije bi korišćenje bilo besplatno, ali na tom planu ništa nije urađeno. Mandić je istakao da je udruženje Međunarodni transport angažovalo tim advokata koji će ispitati ustavnost i zakonitost postupaka carinskih organa koji ih prisiljavaju da plaćaju korišćenje terminala i najavio za sutra proteste autoprevoznika.
Beograd – Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatu zadrži na 9,5 odsto, ali je ocenio da će u decembru biti pojačani inflatorni pritisci. Kako se navodi u saopštenju, na rast inflatornih očekivanja utiču dosadašnja i najavljena poskupljenja energenata, značajan rast cena poljoprivrednih proizvoda, očekivanje da će fiskalna politika u decembru izgubiti na restriktivnosti i slabljenje kursa dinara u drugoj polovini novembra. Dinar je od 15. novembra oslabio za više od pet odsto prema evru, ali centralna banka ocenjuje da će doći do smirivanja tržišta i postepenog jačanja dinara i bez njene intervencije na deviznom tržištu.