U javnim preduzećima minus sedam puta veći nego u 2011.

Naftna industrija Srbije i dalje je, i po ukupnom prihodu i po neto dobitku, najuspešnije preduzeće u zemlji i njeno se odstojanje od prošlogodišnjeg drugoplasiranog Telekoma Srbija povećalo. Neto dobitak NIS-a povećan je za jednu petinu i prošle godine je iznosio 49,7 milijardi dinara. Za NIS-om sledi Telekom Srbija sa neto dobitkom od 11,3 milijarde, pa Telenor sa dobitkom od 10,6 milijardi, Target sa dobitkom od 9,8 milijardi i Sunoko sa dobitkom od šest milijardi.

Sto preduzeća sa najvećom dobiti u 2012. godini ostvarilo je dobit od 185 milijardi dinara, što čini 43 odsto od ukupne dobiti privrede od 364 milijarde dinara. Ta preduzeća zapošljavaju 8,1 odsto od ukupnog broja zaposlenih i 49 ih je iz prerađivačke industrije. Na listi najuspešnijih preovlađuju velike firme (80), ali se na nju plasiralo i osam malih preduzeća. U ovoj grupi preduzeća njih 76 je bonitetno sposobno, odnosno mogu da se zadužuju, dok četiri imaju problema u poslovanju. Bonitet se ocenjuje na osnovu petogodišnje serije podataka o poslovanju.

Među 100 preduzeća sa najvećom dobiti u 2012. nalaze se i tri javna preduzeća.

Najveći neto gubitak prošle godine je u poslovanju imao Srbijagas. Tako je ta firma sa minusom od 35,1 milijardu dinara sa liste firmi koje su pozitivno poslovale premestila na čelo liste neuspešnih. Kumulirani gubici Srbijagasa iznose 56 milijardi. Za Srbijagasom po visini prošlogodišnjih gubitaka slede Železnice Srbije sa 16,6 milijardi, pa Petrohemija sa 12,4 milijarde, Vip mobajl sa 8,3 milijarde i Putevi Srbije sa 7,8 milijardi. Prema kumuliranim gubicima, Železnice Srbije su na prvom mestu sa 139 milijardi.

Među 100 najvećih gubitaša, 18 je bonitetno sposobno, odnosno sposobno da se zadužuje, dok njih 37 ima velike probleme u poslovanju i sa njima nije preporučljiva poslovna saradnja, rekla je Ružica Stamenkovićeva iz Agencije za privredne registre.

Ukupni gubici privrede Srbije iznose 253 milijarde i udvostručeni su u odnosu na 2011. godinu. Sto firmi sa najvećim gubicima zaslužni su za 51 odsto ukupnih gubitaka i zapošljavaju 10 odsto ukupno zaposlenih u privredi Srbije. Među 100 najvećih gubitaša je devet javnih preduzeća.

Gubici u sektoru javnih preduzeća porasli su sedam puta, rekla je Ružica Stamenković. „Zašto se to desilo, više je političko nego stručno pitanje, pa ne znam kako da vam na političko pitanje dam stručan odgovor“, rekla je Ružica Stamenković na jučerašnjoj konferenciji za štampu naročito podvlačeći činjenicu da su ti gubici ostvareni u redovnom poslovanju. „Javna preduzeća imaju velike finansijske gubitke zbog visoke cene zaduživanja, ali i velike otpise nenaplativih potraživanja. Otpisi mogu da znače i čišćenje bilansa, i bilo bi dobro da je tako, ali preciznije odgovore mogu da vam daju u samim javnim preduzećima“, rekla je Stamenkovićeva.

Pažnja: uspeh

Od osam malih preduzeća koja se na listi Agencije za privredne registre nalaze među 100 najuspešnijih po čistoj dobiti, jedno je u likvidaciji, a tri su u stečaju. U likvidaciji je firma Italiana Salotti iz Vranjske Banje u vlasništvu Galea Finance S.A iz Luksemburga. Ta firma je prošle godine imala poslovni prihod nula i zaposlenih nula. Gubitak do visine kapitala iznosio joj je 799,5 miliona dinara.

U stečaju je Aeroinženjering iz Beograda. Ta je firma zanimljiva jer je iz vlasništva bivšeg Mobtela. Naime, njeni su vlasnici: privredno društvo Mobtel-PTT doo Beograd, Alibi Capital doo iz Beograda, čiji je vlasnik Gvinet trading Limited sa Kipra i deo je društveni kapital.

A u stečaju je i Hemovet doo Novi Sad. Ta firma je u vlasništvu po aferama već poznatog Rokšpeda iz Crne Gore i Unis tursa iz Banjaluke.

U stečaju je Fripak ad Niš, sa liste 100 najuspešnijih u 2012. Nad tom firmom je juna prošle godine stečajni postupak zaključen. Među njenim suvlasnicima, bez definisane veličine udela, nalazi se i Agrobanka u stečaju.

Među 100 firmi sa najvećom dobiti u 2012. godini nalazi se i Delta platinum. Ta firma je nastala podelom firme Delta capital, koju je Miroslav Mišković osnovao samo za potrebe plaćanja poreza državi na transakciju prodaje Delta maksija. Delta capital je marta prošle godine podeljen na Delta investment doo, na koji je preneto oko 20 milijardi dinara kapitala Delta capitala i na Delta platinum, na koji je preneto oko pet milijardi dinara kapitala Delta capitala. Delta capital je izbrisan iz registra, a vlasnik obe novonastale Delte je Astatine Holdings Limited sa Kipra.

Delta platinum je prošle godine imao poslovne prihode nula i zaposlenih nula.

Među osam malih firmi koje su se plasirale na listu 100 po dobiti najuspešnijih u Srbiji, tri bi mogle da uživaju taj status jer su aktivne. Kod sve tri firme je zanimljivo da im je prošlogodišnja dobit višestruko veća od poslovnog prihoda. Tako je „21. maj fabrika turbomotora“ iz Beograda u vlasništvu Lilly drogerie (99.16 odsto) i Fonda za razvoj (ostatak udela). Dobit te firme iznosila je prošle godine oko 1,38 milijardu dinara, a poslovni prihodi 89,6 miliona dinara.

Industrija mesa Zlatibor iz Čajetine u krajnjem je vlasništvu Radoslave i Gorana Vilića iz Novog Sada. Dobit te firme prošle godine je iznosila oko milijardu dinara, a poslovni prihodi oko 152,2 miliona dinara. I najzad, Panon Crvenka iz Kelebije u krajnjem je vlasništvu Miroslave Sekulovski, Maje Rajić, Miroslave Rajić i Momčila Rajića, a udele imaju i Akcionarski fond RS i Ministarstvo finansija Srbije. Panon je prošle godine ostvario dobit od 502 miliona dinara i poslovne prihode od 30 miliona dinara.

Moglo bi se pretpostaviti da se radi o firmama iz privatizacije i o dobiti ostvarenoj prodajom imovine. R. Ć.

Bonitet

Prema oceni boniteta, oko 13.000 preduzeća u Srbiji nesposobno je da se zadužuje. Ocena boniteta utvrđena je za 41.267 preduzeća (što čini manje od polovine od ukupno 91.422), ili zato što se u prve tri godine poslovanja firme ne ocenjuju ili zato što nemaju dovoljno ili nemaju uopšte podataka o poslovanju.

Trećina privrede zdrava i uspešna

Na osnovu petogodišnje serije podataka o poslovanju, 35.030 preduzeća (38,3 odsto) u Srbiji predstavljaju zdrav deo njene privrede i glavnog nosioca njenog napretka. Bonitet te trećine preduzeća ocenjen je sa odličan, veoma dobar ili dobar, rekla je Ružica Stamenković. U njima radi 63 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privredi, ona ostvaruju 75 odsto ukupnih prihoda i 80 odsto neto dobiti. Veoma slab bonitet ima 474 firme.

Likvidnost

Tokom cele godine likvidno, odnosno bez ijednog dana blokade računa, bilo je 71.155 preduzeća. Dok je 20.267 preduzeća imalo probleme u dužem ili kraćem periodu tokom 2012.