Ukoliko se ostvare namere jedne nemačke kompanije, zapadna Srbija mogla bi da postane najveći proizvođač i izvoznik krompira. Sudeći prema tvrdnjama predstavnika bečke firme Frigo frut, nemački investitor namerava da 2012. godine izgradi fabriku za preradu krompira koji će biti zasejan na oko 20.000 hektara. U ovom trenutku potencijalnog investitora interesuje koliko oranica mogu da obezbede lokalne samouprave, zatim koja je cena zakupa i najzad kakav je kvalitet tog zemljišta?
Na potezu su sada predstavnici svih opština Zlatiborskog okruga (Užice, Čajetina, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Požega, Arilje, Kosjerić i Bajina Bašta), kao i Ivanjice i Lučana iz Moravičkog okruga, od kojih se očekuje da u što kraćem vremenskom intervalu ponude odgovore na postavljena pitanja.
Dileme nema – područje zapadne Srbije, posebno Ivanjice, Nove Varoši, Sjenice, ali i Užica, veoma je pogodno za uzgoj krompira, ali se od nemačkog investitora očekuje da definiše oblik buduće saradnje – zakup, kupovina zemljišta ili možda kooperantski odnos sa poljoprivrednicima. U užičkoj gradskoj vlasti procenjuju da bi poljoprivrednicima najviše odgovarao kooperantski odnos, odnosno da krompir uzgajaju na svojim parcelama i da ga prodaju po ceni koju će određivati tržište. Fabrika, u kojoj bi se krompir sortirao, skladištio, pakovao i prerađivao u skrob bila bi izgrađena na području opštine koja ponudi najviše parcela.
– U užičkom regionu krompirom je zasejano 7.320 hektara, a prosečan prinos kreće se oko 20 tona po hektaru. Užički region može da obezbedi potrebno zemljište, utoliko pre što bi naši proizvođači, ukoliko bi imali sigurnog kupca i realnu cenu, bili dodatno motivisani za proizvodnju. Kao jedna od mogućih lokacija za izgradnju fabrike pominju se Ponikve, kod Užica, zbog blizine aerodroma. Drugim rečima, prirodni i drugi resursi postoje i sada bi nemački investitor trebalo da utvrdi šta su njegovi interesi u ovoj priči, a mi da vidimo koji su interesi naših proizvođača. Za to je potrebno vreme i najmanje još nekoliko sastanaka kako bi se ta ideja razradila – komentariše za Biznis Jovan Mirosavljević, savetnik ministra poljoprivrede, koji podseća da je reč o početnim razgovorima i da je još rano govoriti o tome da li će ta poslovna ideja zaživeti u praksi.
Prema oceni Slaviše Purića, predsednika opštine Nova Varoš, investicije u prerađivačku industriju, posebno u poljoprivredu, koja je navedena kao prioritet u strategijama razvoja gotovo svih opština zapadne Srbije, veoma su poželjne, pa bi to trebalo da bude dodatni motiv lokalnim samoupravama da se angažuju na realizaciji te ideje.
– Želeli bismo da konkretnije razgovaramo sa investitorom kako bismo saznali koje su obaveze lokalne samouprave. Proizvodnja krompira je rizičan posao – dešavalo se da proizvođači, nezadovoljni niskom cenom, bace gotovo kompletan rod. Ipak, ideja je dobra i ukoliko se realizuje poljoprivrednici bi imali sigurniju proizvodnju i plasman – smatra Purić i dodaje da Nova Varoš može da ponudi na hiljade hektara zemljišta.
U opštini Arilje kažu da su već spremni da ponude oko 1.000 hektara. „Još nije utvrđeno da li će to biti iznajmljivanje, kupovina zemljišta ili kooperantski odnos, ali spremni smo da ponudimo oko 1.000 hektara“, ističe Mirjana Avakumović, predsednica ariljske opštine. Ona, međutim, ukazuje i na to da je sličnih ponuda bilo i u drugim oblastima, ali da mnoge od njih nisu realizovane. Kako se u poslednje vreme sve češće u Užicu pominju slični projekti i investicije, što se vremenski poklapa sa početkom predizborne kampanja, užički gradonačelnik Jovan Marković kaže za Biznis da u tome nema „niti predizborne, niti bilo kakve druge političke kampanje“.
– U Užicu je održan prvi sastanak i o toj poslovnoj ideji razgovarali smo sa predstavnikom bečke firme. Reč je o početnoj inicijativi i za sada ništa nije izvesno, osim da posrednici te nemačke firme žele da utvrde da li možemo da obezbedimo 20.000 hektara obradivih površina. Opština Užice mogla bi da ponudi oko 500 hektara u blizini aerodroma Ponikve. To zemljište je, do pre nekoliko meseci, bilo vojna imovina kojom sada gazduje grad – kaže Marković.
Opreznost
Mirko Drašković iz Ivanjice, nekadašnji devetostruki državni rekorder u proizvodnji krompira, kaže da je čuo za nameru nemačkog investitora, ali iskazuje dozu opreza prema toj investiciji. „Tačno je da je radna snaga u Srbiji jeftinija, ali je s druge strane proizvodnja krompira mnogo skuplja nego u inostranstvu. U vreme kada sam bio državni rekorder, uzgajao sam krompir na oko 50 hektara i ostvarivao prinos od 10 do 60 tona, a sada je proizvodnja svedena na oko 30 hektara. Problem je što je tržište krompira u Srbiji nestabilno – cena je prošle godine bila dobra, ali je gotovo izvesno da se to neće ponoviti u narednih nekoliko godina“, komentariše za Biznis Mirko Drašković, koji ističe da nije zainteresovan za poslovnu saradnju ni sa kim.
Deficit prerađivačkih kapaciteta
Užički region poznat je po proizvodnji semenskog i merkantilnog krompira izuzetnog kvaliteta i to je druga kultura (odmah posle maline) po zastupljenosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Najpogodniji uslovi za uzgoj su u ivanjičkom kraju, odakle potiče čak 30 odsto ukupne količine krompira u regionu gde se godišnje proizvede oko 100.000 tona. Prema podacima Regionalne privredne komore Užice, učešće užičkog regiona u ukupnoj domaćoj proizvodnji krompira je deset odsto. Međutim, i pored velike proizvodnje, u regionu nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
