U narednim danima treba očekivati pojeftinjenje jestivog ulja, saznaje Danas u jednoj od srpskih uljara gde ipak nisu o tome želeli da govore zvanično. Nameru da snize cene uljari obrazlažu nižom otkupnom cenom suncokreta, ali očekuju da taj potez prvi povuče fabrika Dijamant iz Zrenjanina, koja je najveći proizvođač na srpskom tržištu. Za tom uljarom potom bi „pošle“ i ostali fabrike.
Cene ulja u Srbiji kreću se oko 125,5 dinara za litar, ali se nedavno u prodavnicama pojavila i nova marka „iskon“, jeftinija za 40 odsto. Da li je i taj potez pogurao ostale proizvođače ulja na snižavanje cena pitanje je koje postavljaju mnogi, dok uljari ćute. Činjenica je da je novo ulje sa nižom cenom uzdrmalo konkurente i da bi moglo da preuzme dobar deo tržišta. Komentarišući zbivanja na tržištu ulja Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine kaže za Danas da je reč o promotivnoj akciji novog ulja, koja se „poklopila“ sa poskupljenjem te namirnice na domaćem tržištu.
– U prodaji je ulje proizvedeno od prošlogodišnjeg roda suncokreta koje su uljare plaćale i do 350 evra po toni. Ta kalkulacija poznata je uljarima, mada je činjenica da će novi rod te kulture ove godine biti jeftiniji najmanje za 30 odsto. Realno bi bilo da, zbog niže cene sirovine, uljare koriguju cenu jestivog ulja naniže. Pogotovo što su i evropske cene niže, pa je recimo u velikim evropskim megamarketima maloprodajna cena litra manja od velikoprodajne u Srbiji – ističe Bugarin i dodaje da sadašnje cene govore i o neracionalnom poslovanju fabrika i preusmeravanju profita u džep većinskog vlasnika, bez obzira na kretanje cena u svetu ili Evropi.
Bugarin podseća da je pojava nove marke ulja na tržištu test za ostale uljare, odnosno „na delu“ je preraspodela tržišta, pri čemu će se u najnepovoljnijem položaju naći fabrike koje posluju u okviru Inveja. „Te fabrike nemaju sopstvenu proizvodnju, a prošle godine su tonu suncokreta plaćale i do 400 evra. To je jedan od razloga što fabrike Vital i Sunce posluju na ivici rentabilnosti, dok je Dijamant, koji je u vlasništvu Agrokora, zadržao svoju dominantnu poziciju. „Tržište bi trebalo da bude osnovni regulator i država ne bi smela da se meša u funkcionisanje slobodnog tržišta. Pri tom, ona nema „snage“ da izgradi novu uljaru koja bi po kapacitetu bila slična fabrici u Vrbasu i tako napravi balans u cenovnim odnosima koji se formiraju na tržištu“, kaže Bugarin, podsećajući da eventualne intervencije iz državnih robnih rezervi sa dva ili tri odsto od ukupne potrošnje ulja ne znače mnogo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
