Uskoro Sporazum o privremenom zapošljavanju

Osnovni razlog je to što dve države nisu potpisale sporazum o zapošljavanju, ali i zato što ne postoji zakonska obaveza pojedinca da se prijave kada odlaze na rad u inostranstvo. Međutim, iz ranijeg iskustva znamo da se radi o nekoliko hiljada sezonskih radnika koji svake godine privremeno dobijaju posao i rade u Crnoj Gori – kaže u razgovoru za Danas Đorđe Latinović, ambasador Bosne i Hercegovine u Crnoj Gori. On podseća da najveći broj radnika iz BiH uglavnom radi u turističkoj privredi, građevinskom sektoru a manje u poljoprivredi. Interesovanje i ove godine je veliko, ali nema preciznih podataka o koliko ljudi je reč. Najveći broj sezonaca dobija radnu dozvolu kojom reguliše svoj status, ali je mnogo i onih koji rade na crno.

– Ministar civilnih poslova u Savjetu ministara BiH, Adil Osmanović u razgovoru sa ambasadorom Crne Gore u BiH Milanom Lakićem jula prošle godine, pokrenuo je inicijativu za zaključivanje sporazuma o privremenom zapošljavanju između BiH i Crne Gore čiji je cilj regulisanje statusa sezonskih radnika i smanjenja rada na crno. Interes BiH za sklapanje ovog sporazuma je veći nego Crne Gore, jer je mnogo više naših radnika koji traže i nalaze posao u Crnoj Gori nego obrnuto. Pregovori o zaključivanju sporazuma su u toku i kreću se pozitivnom dinamikom tako da se uskoro može očekivati sklapanje navedenog sporazuma kojim bi ovo pitanje bilo rešeno – kaže Latinović.

Odgovarajući na pitanje da li ima pritužbi radnika iz BiH koji su na sezonskom radu u Crnoj Gori, ambasador kaže da je bilo nekoliko slučajeva u kojima su radnici imali problema, uglavnom se radilo o neisplaćenim obavezama kao i drugim okolnostima, poput loših radnih uslova, pa je, nažalost, bilo i smrtnog stradanja radnika iz BiH za vreme privremenog rada, uglavnom zbog neadekvatne zaštite.

Priča o zapošljavanju stranaca na sezonskim poslovima u Crnoj Gori je posebno aktuelizovana od prošle godine, kada je donet novi Zakon o strancima, koji prilikom zapošljavanja prednost daje domaćim radnicima. Taj zakon je izazvao burne reakcije poslodavaca, jer kažu da domaći radnici izbjegavaju sezonske poslove, uz to nemaju iskustva na sezonskim poslovima naročito u turizmu i ugostiteljstvu, dok s druge strane ima dosta radnika iz zemalja okruženja koji žele da rade ovde, a uz to iskusni su i provereni radnici. Crna Gora je inače i prethodnih godina objavljivala kvote za zapošljavanje stranih radnika i izdavanje boravišnih radnih dozvola koje su se kretale do 23.000, dok je ove godine taj broj smanjen na 16.000, odnosno na 12.000, koliko iznosi za ovu godinu.

Do primene novog Zakona o strancima koji je stupio na snagu aprila prošle godine, radne dozvole i evidenciju o stranim radnicima vodio je Zavod za zapošljavanje Crne Gore, a sada je to prešlo u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Poznato je da najviše sezonskih radnika u Crnoj Gori dolazi iz Srbije, BiH, Kosova, Makedonije a manji broj je iz Albanije, Rusije, Ukrajine.