Uspešni uprkos krizi i nepopularnoj taksi od jednog evra

Treba naglasiti i to da smo uložili pet miliona evra u modernizaciju mobilne mreže, a sa investicijama nastavljamo i naredne godine. Jer, naš cilj je da osposobimo mrežu da podrži četvrtu generaciju. Pohvalio bih se, takođe, da smo izvozom softverskih aplikacija koje smo mi pravili, proširili segment poslovanja. Izvoz softvera doneo nam je zaradu od 320.000 evra – kaže na početku razgovora za Danas izvršni direktor kompanije m:tel Vladimir Lučić.

* Ova godina je, očigledno, bila uspešna za m:tel. Kakva su očekivanja i planovi za 2014?

– Prioritet će imati investicije u modernizaciju mobilne mreže, što će doprineti bržem internetu, a planiramo da krenemo i sa ulaganjima u fiksnu mrežu jer, kao što je poznato, imamo samo dva odsto tržišnog učešća u fiksnoj telefoniji Crne Gore. Prvo ćemo spojiti dve naše firme, m:tel i Hibernet. Hibernet je, inače, ćerka firma Telekoma Srbija koja je nastala da bi gradila optički kabl. Plan je da izgradimo optički kabl do granice sa Bosnom i Hercegovinom i Albanijom tako da tu postanemo regionalni igrač. Kad je reč o interenetu, nešto dugoročniji plan je ponuda kablovske multimedijalne usluge. Analiziramo kako da taj multimedijalni paket najbolje predstavimo, da li da radimo akvizaciju već postojećih kablovskih operatera ili da gradimo sopstvenu mrežu. Minimalan iznos investicije koji ćemo uložiti u m:tel iznosiće deset miliona evra.

* Da li ćete investiciona sredstva obezbediti iz sopstvenih izvora, odnosno bez podizanja kredita?

– Dobro je što ne uzimamo kredite od banaka. U prethodne dve godine prepolovili smo zaduženost kod banaka – uspeli smo da vratimo deset miliona evra. Za nove investicije nećemo se zaduživati što je dobro jer je firma sada krenula da pravi profit i sposobna je da sama ulaže u sebe. Moram da ukažem na to da su krediti veoma skupi i nezahvalno je uzimati kredite za investicije jer to obara profitabilnost.

* Koliko je tržišno učešće m:tela u Crnoj Gori, kako po broju korisnika mobilne telefonije, tako i po prihodima?

– Naš tržišni udeo iznosi 26,5 odsto, pri čemu se broj korisnika nije promenio, dok smo u prihodu poboljšali tržišno učešće. To praktično znači da u prvih devet meseci ove godine naša konkurencija beleži pad prihoda, dok je prihod m:tela ostao na istom nivou. Moram da kažem da je tržišno učešće u prihodima značajnije za našu kompaniju tako da smo zadovoljni što je povećano tržišno učešće u prihodima.

* Kada je reč o poslovnom okruženju, šta vam najviše smeta?

– Moram da kažem da se uvođenje takse od jednog evra na sim kartice negativno odrazilo na poslovanje, ali i na prihod u pripejdu koji je smanjen za sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu, i to uprkos činjenici da nije zabeležen pad broja korisnika. Mi smo veliki protivnici takse od jednog evra jer smatramo da to dodatno opterećuje korisnike koji su najmanje platežno sposobni. Ilustracije radi, onaj ko troši pet do šest evra mesečno mora da plati taksu od gotovo 20 odsto, tako da bismo mi najviše voleli da se taj namet ukine. Ukoliko, pak, taksa ostane onda bi mnogo bolje, i pravednije, bilo da se taj teret ravnomerno rasporedi, tako što bi onaj ko troši više platio veću taksu. Mobilni telefon više nije luksuz, to je neka vrsta infrastrukture i zato ga ne bi trebalo dodatno oporezivati. Očigledno, odnos investitora i države nije se promenio – investitori se zalažu za što niži porez, a država insistira na što većim poreskim prihodima. kad smo ulazili na tržište Crne Gore znali smo da će nivo PDV-a biti povećavan, ali vanredne takse remete naše dugoročno planove. Ko nam garantuje da za godinu, ili dve, neće biti uvedena neka nova taksa. Mi se trudimo da osim poreza ulažemo u sport i humanitarne aktivnosti i nije sporno da mi, kao firma koja pravi profit, želimo da vratimo nešto državi u kojoj poslujemo.

* Kako komentarišete najavu ulaska četvrtog mobilnog operatera na tržište Crne Gore?

– Mislim da nema prostora za četvrtog operatera. Ipak, mi se time ne opterećujemo jer smo svesni činjenice da smo uzeli dobar deo tržišnog kolača. Kad kažem da nema prostora, onda mislim da više nije pritisak toliko izražen na infrastrukturu koliko na servise. Postojeći mobilni operateri upadaju u krizu jer se više koriste razne internet aplikacije, kako za slanje poruka, tako i za razgovore, tako da je pad prihoda operatera logična posledica takvog stanja. Prema tome, za četvrtog operatera, definitivno, nema mesta.

Procena

* Da li bi eventualna privatizacija Telekoma Srbije mogla da utiče na poslovanje m:tela?

– Privatizacija Telekoma Srbije ne bi uticala na poslovanje m:tela koji je stabilna kompanija, izuzetno bitna za Telekom grupu. Osim što profitabilno posluje, m:tel ima optimalan broj zaposlenih i značajan tržišni uticaj tako da privatizacija Telekoma neće ugroziti već stečenu poziciju.

Poslovni poduhvat

* Šta biste izdvojili kao poslovni poduhvat koji je obeležio rad m:tela u 2013. godini?

– To je, bez sumnje, izvoz softverskih alata koji nam je doneo prihod od 320.000 evra. To je put kojim bi trebalo ići i u narednom periodu. Mislim da je reč o svojevrsnoj industrijskoj grani u koju treba ulagati, jer to znači ulaganje u ljudsku pamet. Uostalom, praksa govori da investicija u mlade ljude ne može biti promašena.