UTISAK O NAMA – ŽELIMO LI DA NAS PAMTE PO SIVOJ EKONOMIJI?

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Često slušamo o makroekonomskoj stabilnosti i rastu privrede kao strateškim razvojnim ciljevima Srbije. Oba je nemoguće ostvariti bez sistematskog pristupa rešavanju pitanja sive ekonomije koja narušava poslovni ambijent decenijama unazad. Podatak da je obim prometa u sivoj zoni čak 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (što je drugi najlošiji rezultat u centralnoj i istočnoj Evropi sa kojima se često poredimo) svedoči o rasprostranjenosti ove pojave i stanju u kome se nalazi privreda. O kolikoj sumi novca je reč najbolje ilustruje podatak do koga je NALED došao, a to je da bi smanjenjem sive ekonomije za samo jedan odsto država samo od poreza prihodovala dodatnih 100 miliona evra godišnje! Uveren sam da bi čitaoci Danasa imali niz dobrih ideja kako ovaj novac efikasno iskoristiti za dalji razvoj infrastrukture, zdravstvo ili obrazovanje, da pomenemo samo neke oblasti.

Zavaravamo se ako mislimo da siva ekonomija nije problem svakog od nas. NJeni raznovrsni pojavni oblici dotiču život svakog pojedinca, institucije ili kompanije, počev od nelegalne trgovine na zelenoj pijaci i zdravstveno nebezbednih proizvoda, pa sve do utaje poraza ili neprijavljivanja radnika kojima se na ovaj način uskraćuju osnovna ustavna prava. Paralelno sa ovim, siva ekonomija nepovoljno utiče na razvoj malih i srednjih preduzeća koja ne uspevaju da razviju održive modele poslovanja usled nelojalne konkurencije koja ostaje van zvaničnih tokova poslovanja. Sve pomenuto vodi ka zaključku da bi suzbijanje sive ekonomije povoljno uticalo ne samo na već pomenuti državni budžet, već i na svakodnevni život naših građana.

Coca-Cola Hellenic je kao jedan od najznačajnijih poslodavaca (1.100 zaposlenih) i pokretača domaće ekonomije posebno osetljiva na uticaj sive ekonomije i prepoznala je važnost uređenog tržišta i međusektorskog dijaloga. U cilju pružanja podrške promenama, kompanija je u okviru NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju kojim predsedava, pokrenula čitav niz inicijativa koje danas čine sastavni deo sistemskog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Ohrabrujuća je vest da je nakon godinu dana međusektorske saradnje i koordinisanog napora Vlada Srbije juče usvojila Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije koji istovremeno sadrži i akcioni plan za naredne dve godine. Ovo je samo prvi, ali veoma važan korak u sistemskoj borbi protiv neregistrovanog poslovanja jer trasira put za dalje aktivnosti i demonstrira spremnost Vlade da u narednoj godini preduzme odlučujuće korake. Detalji Nacionalnog programa biće predstavljeni 23. decembra na godišnjoj konferenciji Vlade Republike Srbije i NALED-a.

Ukratko, program predviđa niz mera kao što je bolja koordinacija inspekcija i saradnja sa carinom, policijom i sudskim organima, kao i efikasnije sankcionisanje svih oblika sive ekonomije. Lično, jednako važnim smatram podsticajne mere u oblasti fiskalne politike kroz olakšice za pokretanje biznisa, te proširenje obuhvata fiskalizacije i uvođenje informacionih sistema za uspostavljanje efikasnije analize rizika u Poreskoj upravi. Aktivnosti bi trebalo da obuhvate i smanjenje administrativnog opterećenja, smanjenje ili ukidanje dela nameta i razvoj elektronskih servisa što će poslovni ambijent učiniti kvalitetnijim i olakšati poslovanje svima.

Ipak, važno je istaći i da svako od nas građana ima svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije. Podizanje svesti o tome kako svako može da pomogne u regulisanju ove oblasti, te aktivno učešće građana bio je jedan od osnovnih ciljeva pokretanja Nacionalnog programa. Narednih meseci očekuje nas niz aktivnosti poput javnih kampanji ili nagradnih igara koje će doprineti razvoju lične odgovornosti.

Verujem da će predložene mere, uz rešenost Vlade Republike Srbije i podršku nevladinog i korporativnog sektora, dati dobre rezultate u sistemskoj borbi protiv sive ekonomije, što će doprineti značajnom uvećanju budžetskih prihoda Srbije, a samim tim i obima privrede. Uveren sam da će samo za godinu dana slika o Srbiji biti značajno drugačija od one sa početka teksta.

Autor je predsedavajući Saveza za fer konkurenciju i generalni direktor Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora