Unija poslodavaca Srbije nedavno je predložila da se radnicima zarade ubuduće isplaćuju u bruto iznosu, koji uključuje i sredstva koja su do sada automatski preusmeravana za plaćanje poreza i doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, tako da bi građani mogli da samostalno odlučuju o tome koliko će novca uplaćivati za svoju penziju, ali i kome, odnosno da li će sve uplaćivati u PIO fond, kao do sada, ili će deo polagati u neki od privatnih penzijskih fondova.
Ekonomisti imaju podeljena mišljenja o efektima ovakve promene, pa dok jedni insistiraju da bi se time građanima dala mogućnost izbora i potencijalno viša privatna penzija, a budžet dugoročno rasteretio ogromnih izdataka, drugi upozoravaju da bi PIO fond bio doveden na rub propasti i da bi još veću rupu u kasi morala da podmiri država iz PDV-a i drugih poreza, dok bi radnici dobijeni novac trošili umesto da uplaćuju doprinose.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je ideja da se radnicima uplaćuje bruto plata odlična, ali da je to projekat za koji je potrebno dve do tri decenije. Prema njegovom mišljenju, na taj način bi se, dugoročno posmatrano, rasteretio budžet, a smanjili bi se i izdaci poslodavaca.
– Međutim, nije izgledno da se to kratkoročno ostvari, naročito sa ovom vladom koja neosnovano podgreva očekivanja penzionera. Mislim da bi bilo razumno kada bi se penzije u narednih deset godina usklađivale samo sa troškovima života, a ne i sa rastom plata jer bi se time dobio znatno zdraviji sistem sa mnogo manjim izdvajanjima iz PIO fonda i budžeta – predlaže Stevanović.
Činjenicu da bi posle deset godina razlika između prosečne penzije i plate bila izuzetno velika, ovaj ekonomista ne vidi kao problematičnu, „jer državna penzija služi samo da građani na kraju života ne budu socijalni slučajevi, da imaju za grejanje i da ne traže hranu u kontejnerima“. Za sve ostalo, kako kaže, tu su privatne penzije i drugi oblici štednje, u koje je trebalo da ulažu novac tokom radnog veka.
S druge strane, Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, veruje da bi za reformu bio potreban „bar jedan pun mandat Vlade“, odnosno četiri godine, te da liberalizacija tržišta penzijskog osiguranja ne bi dovela do većih pritisaka na budžet, pošto bi se prethodno pooštravanjem uslova za penzionisanje smanjili državni izdaci.
– To ne može odmah da se dogodi kako bi to želeli u Uniji poslodavaca, ali postepeno do tranzicije mora da dođe. U prvom periodu će i dalje biti izdvajanja iz budžeta, ali vremenom sve manje, sve do momenta kada PIO fond izađe na zelenu granu i počne da se tržišno ponaša. Ovako je država nametnula monopol PIO fonda, koji samo čeka donacije i deluje kao protočni bojler, koji dobijeni novac preusmerava ka penzionerima – tvrdi Đogović.
Potpuno drugačije mišljenje ima ekonomista Zoran Popov, koji upozorava da bi isplaćivanje bruto plata dovelo do toga da građani u mladosti ne bi uplaćivali sebi doprinose, već bi zadržavali veći iznos plate za trošenje, pa bi u starosti, kada se razbole i ne mogu više da rade, pali na teret državi.
– To je u najmanju ruku neprihvatljivo, maltene zločin prema radnicima, ali i prema državi. Pošto bi PIO fond ostao bez velikog dela sredstava, država bi morala da za postojeće penzionere iz budžeta dotira još sredstava, što bi se finansiralo porezima. Čak su i anglosaksonske zemlje, upravo zbog toga što radnici po pravilu ne uplaćuju doprinose sami sebi tokom najvećeg dela radnog veka, uveli pravilo da osim obaveznog državnog osiguranja, svi moraju da uplaćuju i još jedno osiguranje, bilo u privatni ili u državni fond. Sve što bi se dobilo sa isplatom bruto plata je to da poslodavcima više niko ne bi mogao da zameri to da radnicima ne uplaćuju poreze i doprinose – ističe Popov.
Iz budžeta 40 odsto troškova PIO fonda
Izdvajanja za penzije tradicionalno su najveći pojedinačni državni trošak, na koji će ove godine iz budžeta otići čak 213,2 milijarde dinara. Tim sredstvima PIO fond pokriva više od 40 odsto svojih troškova za penzije pa je jasno da bi bilo kakvo smanjenje prihoda od doprinosa onemogućilo redovnu isplatu penzija u Srbiji, osim ako država ne bi još više zahvatila iz, i ovako, prazne republičke kase.
Porez na dohodak
Ekonomista Zoran Popov ukazuje na to da bi u slučaju da se radnicima isplaćuje bruto plata, građani sami morali da plaćaju porez na dohodak. Budući da država nema dovoljno poreskih inspektora da bi naterala sve radnike u Srbiji da plaćaju porez, jasno je da bi budžet ostao i bez tih sredstava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
