Vekna „save“ 38 dinara

Beogradska pekarska industrija i Klas, dva najveća industrijska proizvođača hleba u Beogradu, podigli su cenu hleba za 10 do 15 odsto, tako da sada vekna belog hleba „sava“ umesto dosadašnja 33 košta 38 dinara, dok će crni, „šumadijski“ hleb potrošači umesto 38 plaćati 43 dinara. Te pekare ne najavljuju poskupljenje peciva, mada će cene nekih specijalnih vrsta hleba (na primer „bakin“ ili „beogradski“) biti uvećane za pet do sedam odsto.
– Klas i Beogradska pekarska industrija nisu menjali cenu hleba od avgusta prošle godine, iako su u međuvremenu troškovi proizvodnje drastično skočili. Tako je, recimo, kilogram brašna dostigao cenu od 31 do 32 dinara, dok ga manji proizvođači plaćaju i 34 dinara. Prema našim kalkulacijama neto cena vekne „sava“ je 27,3 dinara, a uz ostale troškove (aditivi, kvasac, voda, energenti…) ona dostiže 38 dinara. Tome treba dodati i 2,8 dinara za porez na dodatu vrednost, 7,04 dinara rabata (trošak trgovaca) i tri odsto troška za povraćaj neprodatog hleba – izjavio je za Danas Momir Lazić, direktor Klasa i Beogradske pekarske industrije, koje hlebom snabdevaju oko 20 odsto beogradskog tržišta.

Hleb od danas skuplji i u Kragujevcu

Kragujevac – Odlukom Upravnog odbora Žitoprodukta, hleb će od danas poskupeti i u Kragujevcu. Vekna belog hleba umesto 28 koštaće 35 dinara, polubeli hleb će poskupeti sedam dinara, i od danas će se prodavati po ceni od 32 dinara. U Žitoproduktu kažu da ta firma, za razliku od većine ostalih žitomlinskih organizacija i pekara u Srbiji, nije podizala cenu hleba i dodaju da će cena hleba u Kragujevcu i dalje biti niža nego u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji. U Žitoproduktu procenjuju da nove cene neće opteretiti kućni budžet Kragujevčana, s obzirom na to da 44 odsto proizvodnje Žitoprodukta čini proizvodnja polubelog, odnosno jeftinijeg hleba.

Sima Matić, direktor Žitovojvodine iz Novog Sada, kaže za Danas da učešće brašna u strukturi cene hleba ne premašuje 30 odsto pa brašno nije osnovni razlog poskupljenja. On podseća da čak 70 odsto cene tog artikla čine drugi troškovi (aditivi, voda, energenti, kvasac, porez na dodatu vrednost, trgovački rabat…).
– Problem je, takođe, što država, osim kritike i pokušaja da pregovorima zaustavi poskupljenja, nema nameru da se odrekne ili bar smanji porez na dodatu vrednost. To su Crna Gora ili Hrvatska, recimo, već učinile. Drugim rečima, Zapravo, država očekuje da proizvođači, pa i pekari, „vode“ socijalnu politiku zemlje. Ne treba zaboraviti ni visoke trgovačke marže koje takođe doprinose poskupljenju proizvoda, mada pekarima zaradu umanuju i rokovi plaćanja preuzete robe koji se „protežu“ na 30 pa i 60 dana – kaže Matić i dodaje da će i posle poskupljenja vekna hleba biti jeftinija nego u Crnoj Gori, gde iznosi 56 dinara, ili u Hrvatskoj gde cena hleba premašuje 60 dinara.
Prema rečima Žarka Galetina, direktora Produktne berze u Novom Sadu, nova cena hleba određena je na osnovu cene pšenice od oko 23,5 dinara za kilogram.
– Tržište pšenice je stabilizovano kako na novosadskoj berzi tako i posle intervencije države koja je za potrebe Direkcije za robne rezerve kupila na domaćem tržištu oko 30.000 tona pšenice po ceni od 23,5 dinara (bez PDV). Procenjuje se da sada Direkcija raspolaže sa oko 200.000 tona pšenice i to je količina koja je dovoljna da država drži pod kontrolom snabdevenost domaćeg tržišta. Cena pšenice nije zabeležila pad kao što se očekivalo, ali ni rast cene. Jedan od razloga za to jeste što su veliki trgovci ostvarili očekivanu cenu – tvrdi Žarko Galetin i dodaje da najverovatnije neće biti najavljenog uvoza pšenice, jer je ima dovoljno.
– Najnovije poskupljenje hleba posledica je prošlogodišnje suše, ali i kretanja cena pšenice na svetskoj berzi kao i poskupljenje energenata – prokomentarisao je skok cene hleba ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Inače, privatni pekari u Srbiji su još pre mesec dana povećali cenu vekne, pravdajući ga skokom cene brašna i drugih sirovina potrebnih za „mešenje“ vekne, kao i konstantnim poskupljenjem energenata i drugih pratećih troškova.