Veliki podbačaj na dubljem razvoju privrede

Iako umnogome različitih mišljenja, stručnjaci listom smatraju da je svetska kriza vladu zaista onemogućila da sprovede predizborna obećanja, ali ističu i da je državni program protiv krize mahom usmeren ka prebrođavanju trenutnih teškoća, a da nije dovoljno urađeno na dubljem razvoju privrede koji bi doprineo oporavku u postkriznom periodu. Uz to, vladin plan subvencionisanja potrošnje uglavnom je naišao na oštre kritike ekonomista, kao i brojne nesuglasice ministara koji sačinjavaju ekonomski deo vlade, a na prvom mestu ministra ekonomije Mlađana Dinkića i ministarke finansija Diane Dragutinović.

Ograđujući se time da ne može da ocenjuje celu ekonomsku delatnost Vlade, profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković kaže za Danas da su u finansijskom sektoru dva događaja bitno obeležila dosadašnji mandat.

– Prvi je brzo zaustavljanje bankarske panike krajem 2008. kada je oko 1,2 milijarde evra štednje povučeno iz banaka. Vlada je tada poslušala preporuke profesije i podigla nivo osiguranja depozita na 50.000 evra, što je brzo zaustavilo povlačenje sredstava tako da je bankarski sektor Srbije ostao relativno stabilan. Drugi bitan događaj je to što je Vlada relativno uspešno sprečila smanjivanje ponude kredita. To je, kako se pokazalo, bila kritično važna mera jer je u mnogim zemljama pad ponude kredita prouzrokovao smanjenje BDP-a i masovna bankrotstva. Vlada je subvencionisanim kreditima u realni sektor upumpala dve milijarde evra, što nije dovoljno, ali bez toga skoro da ni ne bi bilo kreditiranja privrede – kaže Živković.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja ističe za naš list da zbog svetske krize Vlada „svakako nije imala sreću da realizuje planove, što je uticalo i na rezultate njenog rada“.

– Vladi sugerišem da pored aktuelnih mera za izlazak iz krize, mnogo više pažnje posveti strategiji jer ne vidim da je država počela da realizuje rast izvoza i investicija, a bez toga ćemo samo tabanati bez pomaka. Teško bi bilo reći da je Vladin plan protiv krize bio pogrešan, ali nije dovoljno dobar. Subvencionisani krediti su injekcije koje saniraju situaciju, ali pacijent je bolestan. Ima puno zemalja u okruženju koje su tokom tranzicije napravile ogroman pomak u izvozu, poput Slovačke i Mađarske, pa zašto ne bismo i mi. U tom cilju država mora da podstiče preduzetništvo i inovacije, kako bismo izvozili proizvode sa višim stepenom prerade, a ne samo sirovine. Mi smo 93. na svetu po konkurentnosti, pa je pitanje kome ćemo izvoziti – naglašava Crnobrnja.

Saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Miladin Kovačević kaže za Danas da je Vlada uspela da zaoštri fiskalnu disciplinu i da radikalno skreše javne rashode od maja 2009. što je bio njen najvažniji odgovor na krizu.

– Vlada nije mogla ni da obeća ni da radikalizuje tektonski problem strukturnih reformi, kao ključnog sidrišta svih problema ekonomije jer su za to potrebna tri preduslova – vremenski horizont, opšti politički konsenzus i priprema javnog mnjenja i određena stabilizacija, ako ne i trajan izlazak iz krize. U ovakvim uslovima, smatram da ni jedno ministarstvo nije loše radilo, a mogu da pohvalim ministarstva finansija, rada, ekonomije, dijaspore i nauke – ističe Kovačević.

Da vlada nije mogla da ispuni obećanja jer nije bila u stanju da predvidi dolazak svetske krize, smatra i Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org, koji ima nešto oštrije poglede na politiku penzija i stimulisanja potrošnje.

– Vlada se uplela u probleme sa MMF-om i povećanjem penzija u cilju podizanja potrošnje, kada je zapravo velika potrošnja i bila glavni krivac za rast duga. Dugoročno posmatrano, greška ove vlade, kao i prethodnih je u tome što nije rešila problem neproduktivnosti, pošto je već posle petooktobarskih promena u javnom sektoru bilo dve trećine neproduktivnih radnika, ali ni tada, a ni pred poslednje izbore niko od političara nije hteo da kaže da ti ljudi nisu potrebni -ocenjuje Zdravković

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da su prve dve godine rada Vlade Srbije izgubljene i da su praćene padom standarda građana. „Sve se radi od danas do sutra i odluke se donose više pod iznudom. Uglavnom je bilo nekih marketinških poteza, koji su bili populistički i nije bilo suštinskih rezova koji su preko potrebni ovom društvu“, ističe Đogović. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević izjavio je da je Vlada Srbije za prve dve godine rada zaslužila ocenu dva plus. On je kao pozitivne pomake ocenio nastavak sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i viznu liberalizaciju, a kao negativne potpuno odsustvo volje za reformom države i poslovnog okruženja.

Greške

Profesor Živković napominje da je subvencionisanje potrošnje bilo pogrešno i da je sve resurse trebalo usmeriti na realni sektor, koji i dalje ima ozbiljnih problema sa likvidnošću i kreditnim rizicima. „Takođe i pojava disonancije u vezi sa antikriznim merama, indicira prisustvo rđavih političkih namera da se velika nevolja iskoristi za pribavljanje političkih poena“, dodaje Živković.

Pozitivni signali

– Kada je došlo do sloma svetske privrede i haosa, Vlada Srbije nije znala kako da reaguje, ali u poslednjih nekoliko meseci vidimo poboljšanje u obliku boljih poreskih prihoda, stagnacije uvoza i većeg izvoza. Stižu i nove kompanije koje će ovde ulagati, pa Vladi ostaje kao glavni zadatak da sada radi na privlačenju novih investitora, koji će u Srbiji otvarati produktivna radna mesta – smatra Zdravković.

Privrednici ocenili Vladu sa 2,35

Vlada Mirka Cvetkovića dobila je od privrede ocenu 2,35, njena ekonomska politika u poslednje dve godine ocenu 1,99, a mere za suzbijanje uticaja svetske ekonomske krize 2,31, pokazuju rezultati ankete koju je Unija poslodavaca Srbije sprovela među 16.752 preduzeća od čega 10.636 malih, 714 srednjih, 118 velikih i 7.984 preduzetnika, koji su davali ocene od jedan do pet. Najnižu ocenu ekonomska politika vlade dobila je od preduzetnika (1,59), slede mala preduzeća (1,85), srednja (2,19), a najvišu ocenu dale su velike firme (2,35). Preduzetnici su bili najkritičniji i kada je reč o merama protiv krize (1,55), ali ovoga puta drugu najnižu ocenu dala su velika preduzeća (2,43). Slede male firme (2,49) i srednje (2,78). Učinak Ministarstva ekonomije na poboljšanju privrednog ambijenta ocenjen je prosečnom ocenom 2,23. Opet su najnižu ocenu dali preduzetnici (1,65). Slede velika preduzeća (2,16), mala (2,20) i srednja (2,93). E. D.