Veto za rasipničke nacionalne budžete?

Nemačka vlada zalaže se za promene i uvođenje veta na nacionalne budžete u okviru evrozone što zahteva promenu temeljnog sporazuma EU iz Lisabona. Merkel je ukazala da je to dugotrajan, možda i višegodišnji proces, a u pregovorima o izmenama sporazuma treba da učestvuju i zemlje EU koje nisu u evrozoni. Među predlozima za koje se zalaže Nemačka su i stroža kontrola poreza i potrošnje u budžetima država, uz kažnjavanje onih koji to ne poštuju, za šta bi bio nadležan Evropski sud pravde. Nemačka kancelarka će se danas sastati sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, koji se takođe zalaže za izmenu Lisabonskog sporazuma. Sarkozi se ne slaže sa nemačkim predlogom da državne budžete treba da odobre regulatorne tela administracije u Briselu. Lideri EU su pod pritiskom građana da što pre nađu izlaz iz krize i odbrane vrednost evropske valute – evra.

Premijer Poljske Donald Tusk rekao je u Varšavi evropskim privrednicima da je dužnička kriza samo manifestacija dublje krize u celoj Evropi. Tusk je kritikovao Evropsku uniju zbog toga što se mesecima bavi polurešenjima, odlažući ona istinska i efikasna. Prema oceni premijera Poljske čija zemlja predsedava EU, pre kraja ove godine neophodne su izmene osnovnog sporazuma EU i to tako da se EU preoblikuje u „svojevrsno preduzeće sa jasnim mehanizmima kontrole i discipline. Mnogo je dublji razlog zašto oporavak evropske privrede traje tako dugo. Sa svakim novim susretom liderima Evrope postajalo je jasno da je tako bolna finansijska kriza samo simptom dublje krize koja kruži Evropom“, izjavio je Tusk na forumu Biznis Jurop. Poljski premijer smatra da je sada potrebna Evropa u kojoj će evrozona, a sa njom i cela EU, imati automatske mehanizme kontrole onih koji krše principe finansiranja. „Opasne su iluzije da je, ako nastavimo da se ubeđujemo, moguća zajednička valuta u zemljama sa raznim nivoima finansijske discipline i odgovornosti. Ne možemo da žmurimo pred krahom lepih želja zasnovanih na sanjarenju, a ne na racionalnim osnovama tipičnim za privredu“, kazao je Tusk.

Češki ministar finansija Miroslav Kalousek ocenio je da će se Evropa u narednoj godini suočiti s problemima kakvi se u poslednje dve decenije nisu mogle ni zamisliti, a da će, ako padne evro, i Česi morati da se bore za opstanak. „Krah evrozone – što ne želim, uopšte nije nerealan, a posledica bi bilo rušenje ideoloških tabua u oblasti poreza i socijalne države“, rekao je Kalousek za list Pravo. „Smatram da je mnogo verovatnije da ćemo iduće godine biti suočeni sa problemima i izazovima kakve u poslednjih dvadeset godina nismo umeli da zamislimo. Biće to zaista teško. Ekonomske, budžetske i socijalne posledice po Češku mogle bi biti takve da bi demokratske stranke morale da traže zajedničko rešenje. A to znači da bi morali da budu srušeni svi tabui pošto to više ne bi bila borba ideja, već borba za puki opstanak“, kazao je Kalousek na sastanku sa predstavnicima opština regiona centralne Češke.

Češko ministarstvo finansija priprema krizni plan s obzirom na to da je povezanost češke privrede, koja je mala, otvorena, pretežno izvozno orijentisana na tržišta evrozone, sa potresima u EU došlo do izražaja i u najnovijem rejtingu čeških banaka koje su, inače, prošle bez problema kroz ranije „stres-testove“. Sada im je Agencija Mudis umanjila ocenu perspektive zbog problema u evrozoni. Rejting, doduše, nije smanjen, ali su izgledi za budućnost prešli iz kategorije stabilnih u negativne i to zbog očekivanja usporenog rasta i recesije u EU.