Višak zaposlenih nepoznat pojam u državnim preduzećima

Izuzev Jata, gotovo sve velike državne firme odbile su svaku pomisao na to da imaju teškoće sa suvišnom radnom snagom, dok su u nacionalnom avioprevozniku problem priznali i odlučili da ga reše izdvajanjem nekoliko sporednih delatnosti iz matične firme. Tako će svi radnici koji su višak, ostati u državnoj službi, ali ne u Jat ervejzu, već u nekoj od novih samostalnih firmi kojima će pripasti. U Jatu, koji trenutno broji oko 1.500 ljudi, 550 je nepotrebno, pa će deo njih moći da napusti kompaniju i uz stimulativne otpremnine od 300 evra po godini radnog staža. Rok za prijavljivanje je produžen do 20. novembra, ali interesovanje nije veliko i pored relativno visokog iznosa nadoknade.

S druge strane, nekoliko javnih preduzeća, i to prevashodno onih koja važe za najveća središta prekobrojne birokratije i neracionalnosti, uopšte nisu dostavila odgovor. Tako ne znamo koliki je višak u Pošti u kojoj je zaposleno oko 15.000 ljudi, kao ni u Železnici, Srbijagasu ili Srbijašumama. Iz Elektroprivrede Srbije su poručili da trenutno prave sistematizaciju radnih mesta i da će podaci o prekobrojnim radnicima biti poznati tek kada se taj posao završi.

Zanimljiv je i odgovor Voda Vojvodine, gde kažu da ne mogu samostalno da odluče o tome koliko im je potrebno radnika, pošto kao firma osnovana od strane AP Vojvodine, o tom pitanju mogu da odlučuju „isključivo na preporuku i u dogovoru sa pokrajinskom vlašću“. U ovoj firmi čekaju na donošenje zakona o nadležnostima Vojvodine i statuta Vojvodine, kojima će biti definisan potreban broj radnika u pokrajinskim preduzećima.

Među uspešnim državnim firmama ističu se Galenika i Telekom Srbije, od kojih nijedna nije javno preduzeće, već je reč o akcionarskim društvima u kojima, kako kažu, nema prekobrojnih. „Galenika nema viška radnika. Mi zapošljavamo oko 2.600 ljudi, koji rade sa 100 odsto kapaciteta u tri smene“, naglašavaju u zemunskoj fabrici lekova, dok u Telekomu naročito podvlače činjenicu da troškovi zaposlenih čine 16,3 odsto ukupnih troškova njihovog preduzeća „što je prema komparativnim analizama i standardima veoma povoljan pokazatelj“. U ovoj telekomunikacionoj kompaniji u kojoj 20 odsto vlasništva ima grčki OTE, napominju da u proteklih nekoliko godina sprovode program za stimulativne odlaske, kao i restriktivnu politiku zapošljavanja.

„Tako danas imamo 9.500 zaposlenih u odnosu na 13.500 od pre svega nekoliko godina. Na ovakvu politiku navode nas i obaveze prema bankama zarad otplate velike investicije u Republici Srpskoj odnosno Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ono što je izraženiji problem jeste neadekvatnost strukuture zaposlenih, što je posledica tehnološkog razvoja i zakonskih ograničenja u smislu radno-pravne regulative“, ističu u Telekomu.

U javnom preduzeću Transnafta kratko su odgovorili da nemaju viška zaposlenih među svoja 94 radnika, a isto to tvrde i u Elektromreži Srbije, koja trenutno ima 1.336 zaposlenih, što je za 19 manje nego na kraju prošle godine.

Manjak

U Aerodromu Nikola Tesla naglašavaju da su proces restrukturiranja u potpunosti izvršili i čak navode da će u slučaju da „shodno očekivanjima i najavama“ dođe do znatno povećanog obima saobaćaja razmotriti angažman dodatnih ljudi, kako bi zadržali kvalitet i obim usluga, pri čemu će tražiti saglasnost Vlade Srbije. Viška nema ni u Srbijavodama, gde prema rečima generalnog direktora Nikole Marjanovića, trenutno radi 137 ljudi „što je apsolutno nedovoljno“. „To se najbolje vidi sada, u periodima kad se javljaju poplave“, naglašava Marjanović. U Putevima Srbije kažu da sa ukupno 1.251 radnikom praktično imaju manjak, a ne višak, a identičnu tvrdnju iznose i u Skloništima Srbije, gde je zaposleno 108 radnika. „Nemamo višak radnika, već manjak, ali nam vlasti već dve godine ne dozvoljavaju da povećamo broj zaposlenih“, navode u Skloništima.