Više štete nego koristi

Na jednoj od poslednjih sednica održanoj u junu, vlada Vojislava Koštunice donela je odluku o izmeni uredbe kojom se štiti imovina preduzeća iz bivših republika SFRJ, a koja je posle raspada zajedničke države ostala na teritoriji Srbije. Uredbom je radnicima u poslovnim jedinicama koje su ostale u Srbiji omogućeno da formiraju nova društvena preduzeća ili da se pripoje drugom preduzeću kako bi nastavili da rade, ali ne i da otuđuju tu imovinu. Međutim, izmenom uredbe omogućeno je da vlasnička prava nad imovinom budu upisana u korist formiranih preduzeća što otvara put za njihovu prodaju i unosi novi zaplet u višegodišnju borbu slovenačkih, hrvatskih i bosanskih firmi da povrate svoju imovinu. U Sloveniji i Hrvatskoj potez srpske vlade izazvao je negativne reakcije i nazvan je novom nacionalizacijom. Srpskim vlastima upućeni su oštri protesti, a izmena uredbe, po svemu sudeći, znatno će otežati i povraćaj imovine srpskih kompanija u bivšim republikama SFRJ. U krugovima upućenim u taj problem ocenjuje se i da bi izmena uredbe mogla da se shvati kao odgovor Srbije Hrvatskoj i Sloveniji na njihovo priznavanje nezavisnosti Kosova.

Nepromišljen potez

– Vrednost srpske imovine u Hrvatskoj procenjuje se na 1,8 milijardi evra, a vrednost hrvatske imovine u Srbiji na milijardu evra. Ovakvim potezom srpski zvaničnici dali su signal Hrvatskoj da, pozivajući se na reciprocitet, zadrži srpsku imovinu koja vredi gotovo dvosturko više. Ali, ne treba meriti čija je imovina veća i ko ima kakav interes nego omogućiti svim firmama da ostvare svoja prava pred sudom bez mešanja izvršne vlasti. Osim toga, izmenama uredbe Slovencima uzimamo imovinu, a očekujemo od njih da glasaju u našu korist za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Zato očekujem da će vlada preispitati svoju odluku jer su štetne posledice veće od onoga što je neko hteo da postigne. Mislim da je neko ko je nametnuo izmenu uredbe imao nečasne namere. Verovatno je neko hteo jeftino da kupi tu imovinu, a da deo sredstava od privatizacije prebaci na zajednički račun i namiri hrvatska, slovenačka i bosanska preduzeća – ocenjuje za Danas Boško Ristić, advokat i poslanik DS.

Advokat i narodni poslanik Boško Ristić, koji se bavi pitanjem sukcesije, kaže za Danas da je odluka o izmeni uredbe protivustavna i protivzakonita i dodaje da je pred Ustavnim sudom pokrenuto desetak inicijativa za ocenu ustavnosti te odluke.
– Analiza pokazuje da je izmena uredbe u suprotnosti sa Sporazumom o sukcesiji i pravilima koja definišu uknjižbu prava svojine u javnim knjigama. Svojinski odnosi ne mogu da se definišu uredbom i čini mi se da ministri nisu do kraja upoznati sa pravnim posledicama tog poteza. Ta izmena znači da je Vlada naredila sudovima da knjiže pravo svojine mimo potrebnih isprava – kaže Ristić i dodaje da je u Srbiji u toku stotinak postupaka za povraćaj imovine firmi.
Zvaničnici srpske vlade uglavnom izbegavaju da govore o ovom problemu. U medijima su najčešće prisutne izjave „izvora“ iz Vlade, koji kao kontraargument pominju da je imovina srpskih preduzeća u Sloveniji, Hrvatskoj i BIH uglavnom već prodata. Ristić smatra da ta imovina nije prodata donošenjem sličnih uredbi i da druge republike nisu donosile uredbe nakon usvajanja Zakona o sukcesiji. On dodaje da izmena uredbe znači da će se sva imovina novoformiranih preduzeća knjižiti kao društvena svojina, u nameri da se izvrši njihova privatizacija do kraja godine. „Zakon o privatizaciji dozvoljava privatizaciju društvenog kapitala i društvene imovine u tim preduzećima, ali je Zakon o sukcesiji definisao da imovina stečena do 31.12.1990.godine ne predstavlja njihovu imovinu već imovinu preduzeća čije je sedište u drugim bivšim republikama“, upozorava Ristić.
Da problemi postoje postalo je primetno i kada su pojedini sudovi prekinuli postupke u kojima je zahtevan povraćaj imovine. Ristić smatra da se to uglavnom dešavalo „zbog političkih signala izvršne vlasti prema sudskoj što je nedopustivo“. On podseća da u sudovima gde su postupci prekinuti nije dolazilo do odbacivanja tužbi niti su donošene presude upravo da bi se izbeglo priznavanje prava firmama iz drugih republika, ali se time stvara osnov za naknadu štete koju bi mogli da traže od Srbije. „Nijedna firma još nije išla do Međunarodnog suda pravde u Strazburu, ali izmena uredbe daje osnov i za to jer se pravo vlasništva knjiži na osnovu isprava, a ne na osnovu uputstava izvršne vlasti. Sudovi pimenjuju zakon, a ne uredbe i mišljenja“, naglašava Ristić.
Naš sagovornik podseća da se i srpske firme bore za svoju imovinu u bivšim republikama SFRJ, ali, kako naglašava, to čine veoma sporadično.
– Smatram da je tu problem država koja nije dala stručnu i svaku drugu podršku kako bi se naše firme izborile za svoju imovinu. Bilo je slučajeva da je pitanje povraćaja imovine rešeno putem trampe, a jedan gospodin iz Novog Sada povratio je imovinu na Plitvicama vrednu više miliona evra što znači da proces povraćaja imovine može pravedno da se reši. Neće biti lako, ni jednima ni drugima, ali jedini put do pravednog rešenja su sudski postupci, a ne da se žmuri pred problemima i kaže mi nećemo dati jer ne daju ni oni. Ako se ne primenjuje sporazum koji smo svi potpisali to je osnov za nepravdu. Državne vlasti će onda problem rešavati upotrebom prinude, a to je put u nepravdu – ocenjuje Ristić.
On naglašava da zakon mora da se poštuje, a Zakon o sukcesiji u Srbiji niko nije osporio niti je proglašen neustavnim. Isto treba tražiti od drugih zemalja, kaže Ristić i napominje da problem u Srbiji predstavlja nepoznavanje tog procesa jer se mali broj ljudi u izvršnoj vlasti bavi sukcesijom. „U Ministarstvima ćete dobiti različite podatke o tome ili lakonske odgovore u stilu „ne daju oni nama, ne damo ni mi njima“, a ne pitaju se kakve štetne posledice takvo ponašanje ima. Teško je meriti ko će više biti oštećen, ali sigurno će u toj situaciji neko pretrpeti štetu“, zaključuje Ristić.