Visoke cene odbijaju kupce

U decembru 2013. godine interesovanje za japanska jela dostiglo je vrhunac kada je tradicionalna kuhinja, koju nazivaju vašoku, uvrštena na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Danas je japanska hrana u svetu popularnija nego ikada. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Tokuju broj japanskih restorana u inostrnstvu je u protekle dve i po godine povećan za 60 odsto. U julu 2015. je u svetu bilo registrovano oko 88.700 restorana u kojima je služena japanska hrana. I dok su suši i sašimi (tanki režnjevi veoma sveže sirove ribe, ili mesa, na valjčičima od pirinča) restorani popularni zbog zdrave ishrane sve su posećenija i mesta na kojima se služi „jača“ hrana, poput tonkocu ramena (supe od svinjskih kostiju sa rezancima).

Japan je, kao i Italija i Francuska, zemlja koja se veoma ponosi svojom kulinarkom kulturom. Veruje se da japanski vašoku doprinosi da Japanci žive najduže. Zanimljiv je i podatak da je u prethodnih osam godina Tokio dobio više zvezdica u Mišlenovom vodiču nego Pariz. Na kraju 2014. u Tokuju je bilo registrovano 267 restorana, pri čemu je onih vrhunskih, sa tri zvezdice, bilo 12. Tokio je imao više restorana na Mišlenovoj listi nego London i Njujork zajedno Imajući to u vidu neverovatno zvuči podatak da Japan – kulinarska supersila i šampion Mišelinovog vodiča, zaostaje u izvozu hrane, koji je u 2014. iznosio pet milijardi dolara. Poređenja radi, Holandija, koja ima deset puta manje stanovnika od Japana, izvozi hranu za 103 milijarde dolara. Suši, zeleni čaj i vagju govodina zbirno donose istu zaradu kao i prodaja holandskog ajdamer kačkavalja. Zato ne čudi što je jedan od ciljeva Vlade premijera Šinzo Abea povećanje izvoza na bilion jena (10 milijardi dolara) u periodu od 2012. do 2020. Uprkos usporavanju rasta na tržištima u ekspanziji koje globalno loše utiče na japanski izvoz, ministar trgovine Nbuteru Išihara nedavno je izjavio da postoji šansa da plan bude ostvaren pre vremena, s obzirom na to da je prošle godine izvoz hrane porastao za 24,3 odsto, odnosno na 599 milijardi jena, i to uprkos činjenici da je prodaja iznostranstvu porasla za skromnih 3,5 odsto.

Masajoši Honma, profesor poljoprivredne ekonomije na Univerzitetu Tokio, rekao je da su razlog niskog izvoza hrane iz Japana skupi proizvodi. „Postoji ogromna razlika između japanskih i cena u inostranstvu“, rekao je Honma. Prema oceni analitičara londonskog Fajnenšel tajmsa, visokim cenama doprinosi opsesija Japana proizvodnjom pirinča, dugoročno fokusiranje na nacionalnu samodovoljnost u pogledu hrane i niske produktivnost u poljoprivredi malog obima, kao i velike subvencije farmama. Godinama je važnost glasova eoskog stanovništva vladajućoj Liberalno Demokratskoj partiji značila da je poljoprivreda nedodirljiva. No, kako farmerska populacija stari (prosečna starost poljoprivrednika je 70 godina) to je jedna od oblasti u kojima se premijer Abe pokazao voljnim da počne reforme. Jednom od mera za koju se vlada nada da će biti usvojena pre izbora za gornji dom ovog leta biće dozvoljeno korporativno, zajedničko vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem. To se smatra suštinski važnim za omogućavanje efikasnije, poljoprivrede velikog obima.

Većina postojećeg poljoprivrednog izvoza Japana čini morska hrana koju lovi ogromna ribarska flota. U zacrtanom izvoznom cilju od bilion jena, 35 odsto treba da bude morska hrana, a 50 odsto prerađena hrana. Planom je predviđen i rast izvoza govedine na 25 milijardi jena, kao i povećanje izvoza pirinča i srodnih proizvoda na 60 milijardi jena, te prodaje zelenog čaja na 15 milijardi jena. Azija predstavlja veliku nadu za izvoznu prodaju sa Tsuiđi pijace u Tokiju, ali i najkvalitetnijih komada govedine kao delikatesa u prodavnicama u Hong Kongu, Singapuru i Šangaju. Izvoz japanske hrane u Kinu povećan je za 41 odsto u 2015. Ministarstvo poljoprivrede želi da poveća izvoz na tržišta u Evropi i SAD.

– Interesovanje za Japan raste posle priznanja UNESKO, ali i zbog približavanja letnje Olimpijade i paraolimpijskih igara u Tokiju 2020. To je dobra prilika za povećanje izvoza japanskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Trudimo se da japanski prehrambeni proizvodi budu što više prisutni i da bude unapređen izvoz u toj oblasti tako što čari japanske kuhinje prenosimo medijima, koji imaju veliki uticaj na poslove u oblasti ishrane, te ljudima angažovanim u lancu distribucije tih proizvoda – kaže Eriko Sekija Sekija, ekspert pri japanskom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Uživanja u senzaciji japanske hrane

Japanski ambasador u Srbiji Đuići Takahara često se, prilikom obraćanja domaćoj javnosti, poziva na naše izreke. Jedna od izreka, koju je u više navrata ponovio, bila je: „Zdravlje na usta ulazi“. Povod za to bila je manifestacija „Otkrivanje japanske hrane u Republici Srbiji 2016“ koju su, krajem februara, organizovali Ambasada Japana u Beogradu i japansko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u saradnji sa beogradskim hotelom Kraun plaza. Cilj je bio da se otkrije pravi ukus japanske hrane, ali i da se prodube prijateljski odnosi između Japana i Srbije. Promocije održane u hotelu Kraun plaza i u rezidenciji ambasadora Takahare, bili su jedinstvena prilika da gosti uživaju u senzaciji japanske hrane i sakea. Hranu su spremali vrhunski kuvari, Hirokazu Tomizava, koji je prošlog decembra spremao jela na rođendanu imperatora Akihitoa, i Joširo Takahaši koji je napisao nekoliko knjiga o japanskoj hrani. Znanja o japanskom piću sake širila je Nacuki Kikuja, somelijer iz Londona.