Volstrit na kolenima nakon Trampovih carina

Ovaj put okidač za paniku investitora bile su trgovinske mere nove američke administracije u vidu carinskih barijera nezapamćenih u vremenu globalizovanog sveta.

Indeks S&P 500 pao je 9,1 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pretrpeo korekciju od 10 procenata.

Dugo najavljivani događaj predstavljanja recipročnih carina održan je u sredu posle zatvaranja trgovačkog dana, donevši momentalnu rasprodaju akcija s obzirom na rasplet situacije mnogo lošiji od očekivanja analitičara.

Nove Trampove mere predviđaju univerzalnu carinu od 10 procenata na sav američki uvoz i dodatne „recipročne“ carine na robu i do 50 procenata prema pojedinačnim zemljama.

Kalkulacija je pravljena prema formuli u čijoj je osnovi američki trgovački deficit prema odnosnim zemljama pa su najsurovije carine dobile države koje imaju najniži racio uvoza u odnosu na izvoz u ovu najveću privredu sveta.

Tako je EU dobila carinu od 20 procenata, Kina od 34 odsto (povrh ranije izrečenih 20 odsto), a Japan 24 odsto.

Prema pojedinim proračunima, prosečna carinska stopa SAD mogla bi da naraste na 23 odsto, čak za 20 procentnih poena više nego što je bila pre dve godine, što bi bila najveća carinska zaštita ove zemlje još od početka XX veka.

U očekivanju Trampovog obraćanja tržište je baratalo sa maksimalnom stopom od 10 procenata prema pojedinim zemljama, dok je obnarodovani ishod ocenjen kao najlošiji scenario koji bi mogao imati drastične posledice po privredni rast, inflaciju i izglede globalne trgovinske aktivnosti.

Tramp je ponovio ranije izrečenu mantru kada je u pitanju ovaj protekcionizam – cilj je resetovanje američkih trgovinskih odnosa, kako bi se vratila industrijska radna mesta, dok bi se istovremeno ova privreda manje oslanjala na stranu robu.

Američki trgovinski deficit u robi (ne i uslugama) posledica je višedecenijske tranzicije proizvodnje ka lokacijama sa jeftinijom radnom snagom koje bi mogle izgubiti ovaj oreol nakon izricanja drakonskih carinskih stopa.

Na pesimistični scenario u kojem bi najjači trgovinski partneri SAD odgovorili sličnim merama nije se dugo čekalo.

Već u petak Kina je za 10. april najavila carine od 34 odsto na svu američku robu i optužila američku stranu za kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije.

EU još uvek nije odgovorila kontramerama, a očekuje se da bi ovaj ekonomski i politički blok u ponedeljak mogao zauzeti zajednički stav u vezi sa listom američke robe koja bi bila opterećena dodatnim nametima.

I dok su mnogi očekivali da bi ovaj potez Trampa mogao isprovocirati Fed za bržim smanjenjem kamata, što je američki predsednik u više navrata zahtevao od centralne banke, obraćanje Pauela u petak samo je produbilo pad tržišta.

Čelnik Feda je saopštio da centralna banka „neće posezati za promenom monetarne politike pre nego što dobije jasniju sliku u vezi sa efektima ovih mera“.

On je ocenio da su objavljene carine „značajno veće od očekivanja“, te da će ekonomske posledice biti veća inflacija i sporiji rast, ali da intenzitet i trajanje ovih efekata ostaju neizvesni.

Verovatnoća da će Fed na sledećem zasedanju u aprilu sniziti kamate popela se na 37 odsto, dok se ista odluka u junu očekuje sa verovatnoćom većom od 90 procenata.

Mala svetla tačka protekle sedmice bio je izveštaj sa tržišta rada koji je u petak pokazao da je američka privreda u martu kreirala 228 hiljada radnih mesta u odnosu na konsenzus od 140 hiljada.

Istina, stopa nezaposlenosti je neznatno povećana na 4,2 odsto, što su i dalje rekordno niski nivoi kojih će se Amerikanci sa setom sećati ukoliko najavljene izmene trgovinske politike ostanu na snazi.

Dobitnik nedelje

Akcije američkog maloprodavca konzola i video igrica, Gamestop (GME), skočile su u petak 11 odsto nakon što je objavljeno da je direktor ove kompanije bio veliki kupac akcija, podigavši sopstveni vlasnički udeo na 8,4 odsto.

Tajming ove kupovine podudara se sa najavom ove kompanije da će integrisati bitcoin u investicionu strategiju.

Akcije Gamestop-a, koje su širu popularnost stekle tokom pandemije kada su bile predmet špekulacija pojedinačnih investitora sa društvenih mreža, u proteklih godinu dana više su nego duplirale vrednost.

Gubitnik nedelje

Akcije nemačke banke, Deutsche Bank (DBK), slično kao i ostali predstavnici evropskog bankarskog sektora, zabeležile su oštru korekciju u drugoj polovini sedmice.

Investitori su izrazili veliku zabrinutost da bi nove američke carine mogle izazvati pad evropske privrede, smanjenje kreditne aktivnosti i gomilanje nenaplativih kredita.

Akcije Deutsche Bank pale su u sedmici 15,3 odsto na 18,8 evra, dok su u poslednjih godinu dana u plusu od oko 23 procenta.

Autor je glavni broker Momentum skjuritiz.