„Moguće, ali neodrživo“: Kako ekonomisti vide najavu smanjenja cena hrane i trgovačkih marži?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na televiziji Pink tokom vikenda, objavio je svojevrstan „rat“ trgovcima.

On je poručio da će omogućiti ljudima da lakše prežive jesen i zimu, u kojima se obično najviše novca troši.

Kako je ukazao, trgovci su se služili različitim trikovima.

„Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda, a oni podignu svoju maržu i podignu cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit“, objasnio je Vučić.

On je naglasio da nema ništa protiv da veliki trgovinski lanci zarađuju dobro, ali da mu smeta da budu prebogati i da zarađuju previše, a da narod mora da plaća cenu.

U Srbiji je cena hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95 odsto prosečnih cena Evropske unije, otkrio je Vučić i poručio da tako ne sme da bude.

On je podsetio da su marže trgovinskih lanaca od 32 do 45,2 odsto, ali je upozorio da će država ograničiti tu profitnu maržu.

Vučić je dodao da će cene biti smanjene za hiljade proizvoda, odnosno desetine grupa proizvoda.

„Očekujem da uspemo da dovedemo do toga da cene ukupno padnu više od 15 i 20 odsto, pre svega u prehrambenom delu, o žitaricama, hlebu, ulju, brašnu…“, naglasio je on.

Poručio je i da će država doneti mere, odnosno uredbe o ograničavanju marži.

„U okviru tih mera ćemo ograničiti maržu u trgovini na malo na 20 ili 22 odsto“, poručio je Vučić.

Dodao je da zbog toga mora da se menja i zakonodavni okvir i da je rok za to do oktobra 2025, a da će sve ovo stupiti ranije na snagu.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas ukazuje da najava predsednika Srbije da će cene hiljada artikala pojeftiniti za 15 do 20 odsto nameće veliki broj nedoumica i polemika.

„Naravno da ne mora predsednik države da se razume u obračun prodajne kalkulacije trgovinskog preduzeća ili kompanije, ali se u ovom slučaju radi pojašnjenja moraju načiniti neke napomene. Prva i osnovna hipoteza je da li je to praktično izvodljivo, a druga je da li postoje preduslovi za tako nešto“, navodi on.

Poznati je princip da se u ekonomiji ne može ništa narediti, naglašava Milićević i dodaje da tako i ova „naredbodavna mera nema nikakvu snagu, niti zakona niti prinude“.

Prvo bi, prema njegovim rečima, trebalo suspendovati postojeći Zakon o trgovini, pa onda ići redom.

„Nejasno je kako će se to u praksi primeniti. Najava predsednika o visini pojeftinjenja praktično znači da će, ako nešto košta 100 dinara, ubuduće koštati 80, ako je pojeftinjenje 20 odsto. Tako razume običan građanin. Dalje, kaže predsednik da trgovci na pojedinim proizvodima zarade i 70 odsto i izveo je nasumičnu kalkulaciju“, ukazuje Milićević.

On objašnjava da se prodajna cena u trgovini sastoji od nabavne cene, marže i PDV-a.

„Vrši se obračun tako što na nabavnu cenu ide procenat marže i na to uglavnom 20 odsto PDV, dok neki proizvodi imaju niže stope. Radi svođenja prodajne cene na nabavnu, primenjuje se obrnuti princip, znači prodajna cena (100) se deli sa procentom PDV-a 20 odsto (100/1,2) i dobija se prodajna cena bez PDV-a od 83 dinara. Kada se od toga odbije procenat marže, a da citiramo predsednika da ona ide do 44 odsto, 83 dinara se deli sa 1,44 i dobija se 58 dinara, toliko je nabavna cena trgovca“, pojašnjava Milićević.

Naš sagovornik ukazuje da obični ljudi razumeju da će ono što košta 100 dinara, sada koštati 80, međutim, kako kaže, treba imati u vidu i druge stvari.

„Ako se cena smanji na 80 dinara sa primenom poreske stope od 20 odsto, vraćamo se na prodajnu cenu bez PDV-a od 67 dinara. Ako se nabavna cena, naravno, ne menja od 58 dinara, trgovac će imati maržu od devet dinara umesto kao u prvoj varijanti 25 dinara. Njegova marža sa 44 bi se svela na 14 odsto. Da li je ovo moguće, naravno da jeste, ali je neodrživo“, upozorava Milićević.

Kao drugu stvar, on napominje da bi država umesto 17 dinara PDV-a, prihodovala 13 dinara.

„I ovo je moguće, ali neodrživo“, zaključuje Milićević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković za Danas kaže da je pad cena na malo za 15 do 20 odsto na godišnjem nivou jako mnogo.

„Rekao bih da je to i opasno po privredu. Iz privrednog ugla, toliki pad cena u nekim kategorijama roba je svakako vrlo retka pojava“, objašnjava on.

Naš sagovornik ne veruje da će ovakvi potezi doneti boljitak na duže staze.

„Dramatično obaranje cena intervencijom na jednu kariku u kanalu marketinga, kao sada na maloprodaju, gde su još proizvođači, uvoznici, trgovci na veliko i brojni uslužni agenti, izgleda čudno i ne obećava dugoročne pozitivne efekte“, upozorava on.

Petković naglašava da je ključ u konkurenciji.

„Ako neki akter na tržištu ostvaruje ekstra profite, tržište poziva sve druge da se uključe i konkurencija kao jedina pouzdana tržišna snaga dovodi do obaranja cena i ekstra profita“, navodi on.

Država u cene ne bi smela da se meša sem u slučajevima elementarnih nepogoda i drugih pojava koje suspenduju tržište, podseća Petković.

„Dugoročna planska regulacija privrednih tokova, na mnogo sofisticiranijem nivou od puke kontrole cena i marži je odvela privrede Sovjetskog saveza, SFRJ i sličnih zemalja u stanje ozbiljnih ekonomskih neravnoteža. Ova parcijalna mera verovatno neće biti tako opasna, ali će sigurno izazvati prilagođavanje privrednika koje samo u prvom koraku može ići u pravcu sniženja cena“, smatra on.

Međutim, kako dodaje, u kratkom roku se mogu očekivati druge reakcije poslovnih subjekata, koji su se već do sada pokazali kao otporni i vrlo snalažljivi.

„Zato ovakve mere mogu imati opravdanje samo ako su prvi korak u ozbiljnijem paketu mera, gde treba da posluže kao priprema za neke strukturne promene u srpskim lancima snabdevanja jer negde očigledno postoji uzrok toga što su cene srpskih proizvoda više u Srbiji nego odmah preko granice u BiH ili Crnoj Gori“, naglašava Petković.

On ukazuje i da nije problem samo cena, već odnos vrednosti koju kupac dobija za tu cenu.

„Već sada su propisi deformisani tako da ono što se prodaje kao mleko, nema skoro nikakve nutritivne vrednosti, iako je u skladu sa propisima. Šta će privrednici da urade? Pa možda da nastave da menjaju propise tako da ostvaruju zaradu i u novim uslovima. Zar nije čudno što se niko već duže od godinu dana ne javlja da se brani od napada da imaju previsoka marže“, pita Petković.

Na ovu temu, pričao je i ekonomista Toplica Spasojević za RTS i poručio da nije lak zadatak doskočiti visokim maržama, jer imamo nivo cena koji je skoro 95 odsto evropskih cena u našim prodavnicama, iako su troškovi manipulacije rada, struje, vode, grejanja mnogo niži nego u Evropi.

„Na neki način su se naši distributeri i maloprodavci navikli na te više cene i tako nastavljaju da rade. Sigurno da možemo da učinimo nešto na najvažnijim proizvodima za stanovništvo i da se ograniče marže“, napomenuo je on.

Spasojević je izneo i računicu.

„Šest najvećih maloprodavaca ima oko četiri i po milijarde – moramo da budemo pošteni, njihove marže iznose od dva i po do pet odsto. Prošle godine su zaradili čistog profita oko 300 miliona evra, u odnosu na taj promet to nije veliki profit, ali je stabilan. Mogli bi da žrtvuju deo profita, mogli bi da naprave određene uštede“, smatra on.
Opiranje trgovinskih lanaca

Spasojević je ukazao da trgovinski lanci neće biti najzadovoljniji takvim akcijama, ali smatra da ima prostora za delovanje i kod njih i od strane države.

„Država ima instrumente kojima može da utiče, a to su stimulacije, destimulacije, ubrzavanje izdavanja dozvola za investiranje jer mnogi lanci hoće da se šire, a sa druge strane, možete da ih usporavate, tako da jedan korektan dijalog može da dovede do sniženja pre svega osnovnih životnih namirnica i onih koje potiču iz Srbije. Nema potrebe da se marže postavljaju na 40 odsto, to može da bude i mnogo niže, jer su transportni troškovi niži i manipulacija je mnogo niža nego za neke proizvode koji se uvoze iz Južne Amerike ili Australije“, objasnio je on za RTS.