Za obezbeđivanje crnih tačaka potrebno 350 miliona evra

Statistika je neumoljiva. Ona kaže da je za sedam godina u 669 nesreća na ukrštanjima pruga i puteva u Srbiji , poginulo 120 a povređene 274 osobe. I mada su analize pokazale da su u 99 odsto slučajeva za nesreće krivi pešaci i vozači automobila nadležni u Železnicama Srbije odlučili su da intenziviraju posao postavljanjem automatskih rampi na najrizičnijim putnim prelazima a pokrenuta je i medijska akcija „Nisi brži“ koja će trajati najmanje godinu dana i obuhvatiće emitovanje spotova na televizijama i radiju kojim se građani pozivaju na opreznost.
Prema rečima Mileta Lokasa, direktora Medija centra Železnica Srbije ovih dana počelo je obezbeđivanje i postavljanje kompletne signalizacije na još 11 putnih prelaza uključujući i onaj u Rabrovcu na kojem je nedavno poginulo dvoje dece. Osim u Rabrovcu obezbeđuju se još dva prelaza u Kragujevcu, Milan Blagojević i Grošnica, kao i prelazi u Kniću, Mladenovcu, Kovačici, Mateševcu, Tomaševcu, Stepojevcu, Lazarevcu i Francuskoj ulici u Beogradu. Podaci Železnica Srbije pokazuju da na na 5.500 kilometara pruga u Srbiji ima 2.354 putna prelaza u nivou puta, od kojih je 20 odsto obezbeženo branicima ili polubranicima. Preostalih 80 odsto obeleđeno je znacima saobraćajne signalizacije kao što su Andrejin krst ili znak „stop“. Naš sagovornik podseća da je u 2007. godini zamenjeno 2.700 branika na prelazima koje su slomili nesavesni vozači ili drugi učesnici u saobraćaju, što znači da se dnevno na srpskim prugama lomi osam branika.
Da bi se svi putni prelazi u Srbiji obezbedili branicima, neophodno je 350 miliona evra, s obzirom na to da kompletno opremanje jednog košta oko 200 000 evra. Osim obezbeđivanja sredstava neophodna je i odgovarajuća tehnička i urbanistička dokumentaciju, stoga je to relativno dugotrajan proces. Do kraja godine, automatskim rampama biće obezbeđeno još 14 putnih prelaza, a procedura za obezbeđivanje još 100 kritičnih tačaka je u toku.
U Železnicama kažu da država u skladu sa mogućnostima izdvaja finansijska sredstva za te namene. Od lokalnih samouprava očekuje se da snose polovinu troškova održavanja putnih prelaza ali je broj opština koje to u praksi zaista i čine mali, pa kompletne troškove obezbeđivanja i kasnijeg održavanja putnih prelaza snosi isključivo železnica, tvrde u Železnicama Srbije.
U tom preduzeću naglašavaju da je pored savremenijeg obezbeđivanja putnih prelaza, za šta su potrebna znatna finansijska sredstva, važno unaprediti i saobraćajnu kulturu, kao i disciplinovati i strože sankcionisati sve učesnike u drumskom saobraćaju.