Iako je prolećna setva na pragu ratari su suočeni ne samo sa vremenskim neprilikama veći sa finansijskim problemima. U Privrednoj komori Srbije kažu da će prolećnim kulturama biti zasejano oko 2,6 miliona hektara i da će najviše oranica, čak oko 1,3 miliona hektara biti pokriveno kukuruzom (oko 100.000 hektara više nego lane).
Za jaru pšenicu i soju planirano je po 160.000 hektara, za suncokret 180.000 hektara, za povrće 290.000 hektara i za krmno bilje oko 260.000 hektara. Procenjuje se da će ove godine setva kukuruza koštati između 58.600 i 62.000 dinara po hektaru. Međutim, ni troškovi setve drugih poljoprivrednih kultura nisu mnogo niži. Tako bi na primer, za setvu soje trebalo obezbediti oko 56.600 dinara, dok će setva šećerne repe koštati oko 57.800, a suncokreta 55.700 dinara po hektaru.
Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, u izjavi za Danas ističe da će u odnosu na prošlu godinu biti povećane površine pod šećernom repom i sojom.
– Setva šećerne repe u Vojvodini većje počela, dok ostale poljoprivredne kulture moraju da sačekaju da temperatura zemljišta dostigne bar sedam do osam stepeni. Prema prvim procenama, kukuruzom će biti zasejano oko 650.000 hektara i to će biti dominantna kultura, dok će površine pod suncokretom biti manje za oko 20 odsto u odnosu na 2008. godinu, pre svega zato što ni isplata prošlogodišnjeg roda još nije okončana. Jedan od razloga je i to što uljare na lageru imaju još neprerađenog suncokreta, ali i jestivog ulja koje čeka kupce – ističe Bugarin.
On podseća da su uljare, poštujući ranije dogovore, platili suncokret po višim cenama od tržišnih, dok je u međuvremenu na svetskoj pijaci pala cena uljarica pa je sada teško proizvoditi jeftino ulje. Bugarin ukazuje i na podatak da je žitaricama u Vojvodini jesenas zasejano oko 350.000 hekatara. Setva šećerne repe ugovorena je na oko 60.000 hektara, a očekuje se da će poljoprivrednici i ove godine na oko 5.000 hektara sejati repu za hrvatske šećerane.
Inače, prolećna setva će krenuti početkom aprila i u toku su pripreme za obezbeđenje repromaterijala, semena, veštačkog đubriva i goriva. Sudeći prema cenama repromaterijala prolećna setva neće biti jeftina, iako je cena veštačkog đubriva počela da pada. Na drugoj strani rast kursa evra izazvao je skok cena veštačkog đubriva iz uvoza, kao i goriva, a najviše je poskupela semenska roba.
Na oranicama MK Grupe, koje pokrivaju površinu od oko 17.000 hektara većje počela prolećna setva jarih useva.U toku je priprema zemljišta za setvu šećerne repe na oko 3.500 hektara u Vojvodini, što je za deset odsto više u odnosu na prošlu godinu. Narednih mesec dana, na poljima MK Grupe očekuje se i početak setve merkantilnog kukuruza na 4.500, soje na oko 2.000 hektara, dok je za suncokret planirano oko 1.000 hektara. Prvi put MK Grupa će početi semensku proizvodnju soje na 600 hektara, u saradnji sa Institutom za ratarstvo iz Novog Sada. U MK Grupi ističu da je na poljoprivrednom imanju „Đuro Strugar“ u Kuli završen projekat sistema navodnjavanja na 750 hektara vredan 2,5 miliona evra. Očekuje se da će to doprineti povećanju ovogodišnjih prinosa.
Vojislav Malešev, predsednik udruženja paora Klub 100 P plus, ističe da će ovog proleća setva biti obavljena pod uslovima koji su za paore najteži u poslednjih pedeset godina.
– Cene naših proizvoda su potcenjene i pri tom za njih nema zainteresovanih kupaca. Tako, na primer, nema kupaca za kukuruz, pšenicu, mleko, a ni uzgajivači stoke nisu zadovoljni interesovanjem klanica. Na drugoj strani cene inputa su skočile nebu pod oblake, pa se ne zna šta je teže nabaviti, da li đubrivo ili hemijske preparate. Nisu povoljniji ni uslovi za robna zaduženja, dok su krediti za poljoprivredu koje nudi Ministarstvo nedovoljna za setvu – izjavio je Malešev. On kaže da će poljoprivrednici sejati soju jer su manja ulaganja po hektaru, a pad cene semenskog kukuruza neće promeniti opredeljenje poljoprivrednika jer su ulaganja u setvu i uzgoj te kulture veća.
Prema rečima Maleševa cene poljoprivrednih proizvoda izazivaju najveće nezadovoljstvo ratara. „Niko ne može da opravda cenu kilograma kukuruza koji sada košta osam dinara i slabo se prodaje, a lane je bio 16 dinara. Nema kupaca ni za pšenicu iako je cena pala na samo 11 dinara po kilogramu, (prošle godine kilogram je koštao 24 dinara). Ništa bolja situacija nije ni sa mlekom koje je lane otkupljivano po ceni od 30 do 35 dinara, dok se sada ne može prodati“, komentariše Malešev.
Paorske muke
Za setvu pšenice jesenas je trebalo izdvojiti 25.600 dinara po hektaru, odnosno 48 odsto više u odnosu na 2007. godinu. Troškovi prolećne setve, i pored pada cena semena suncokreta, soje i šećerne repe takođe beleže rast. Tako je, recimo, seme kukuruza, ratarima najinteresantnije kulture, skuplje u odnosu na 2007. godinu za trećinu, a slična je situacija i sa đubrivom NPK i pesticidima. Uprkos tome što je u ovogodišnjem agrarnom budžetu za regresiranje kupovine semena, đubriva i dizel goriva izdvojeno 13,3 milijarde dinara to neće mnogo olakšati muke paora. Utoliko pre što je regres namenjen samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja obrađuju do 100 hektara i koja su izmirila dugovanja Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za prošlu godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
