Vlada Srbije počela je da pregovara sa međunarodnim finansijskim institucijama oko kredita koje bi mogla da dobije za završetak radova na Koridoru 10, za koje je potrebno još četiri milijarde evra, najavio je juče pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica, pred otvaranje dvodnevne konferencije posvećene ulaganjima u železnice jugoistočne Evrope u hotelu Kontinental.
– Zasad smo počeli pregovore sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj jer one daju najpovoljnije kredite, a za ceo projekat Koridora 10, izgradnju svih 750 kilometara, troškove eksproprijacije i izrade dokumentacije treba oko četiri milijarde evra – istakao je Lasica. On je naglasio da saradnja sa EIB I EBRD nije jedina kojoj se u Vladi nadaju jer očekuju da po usvajanju zakona o privatno-javnom partnerstvu ubuduće bude ulaganja i iz privatnog sektora. Jedna od prvih takvih investicija, napomenuo je on, jeste i izgradnja terminala za kombinovani saobraćaj u Batajnici, koja je planirana za mart naredne godine. On je naglasio da su u toku i pregovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za investicije u infrastrukturu, kada se radi o stanici Prokop, ali da za to postoji interesovanje i investitora iz Kuvajta.
Lasica je na desetine učesnika konferencije iz cele Evrope, najviše regiona, podsetio da Srbija deli sudbinu tranzicionih zemalja, i da se radovi na Koridoru 10 privode kraju, nakon čega će težište biti prebačeno na modernizaciju železničke infrastrukture.
O tome koliko je moderna srpska železnica reč-dve rekao je i direktor Železnice Srbije Milovan Marković.
– Očigledno je veliko interesovanje investitora, a ono što ja mogu da kažem jeste sa čime raspolažemo, sa oko 4.000 kilometara pruge od čega je manje od osam odsto dvokolosečnih, a tek trećina elektrifikovano – rekao je Marković, koji se u nekoliko navrata zahvaljivao i pravdao „opravdano odsutnog“ ministra Milutina Mrkonjića.
Nova organizacija Železnica, naglasio je Marković, promeniće i način finansiranja i odnose unutar preduzeća, ali i odnos firme prema Vladi.
– Kad smo krenuli sa reformom nismo želeli da ugrozimo socijalni status ljudi koji su zaposleni, ali smo značajno smanjili broj za čak 40 odsto – rekao je Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
