Zakon o sportu pred poslanicima u septembru

Prema njegovim rečima, nacrtom zakona o sportu je detaljnije uređeno osnivanje privrednih društava u oblasti sporta.

– Novo zakonsko rešenje uzelo je u obzir da postoje sportski klubovi koji za lokalni nivo imaju veliki značaj, tretiraju se kao gradski a osnovani su kao udruženje građana. Oni će moći da se transformišu u privredno društvo ukoliko odluku o tome donese skupštine kluba, sa tim se saglasi lokalna samouprava na koju se prenose sva osnivačka prava i obaveze – istakao je Zeković i naglasio da će jedna od novina biti i obaveza da svi vrhunski sportisti moraju da budu osigurani kada nastupaju za reprezentaciju.

Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta obratio se učesnicima putem video-bima i naglasio da novi zakon reguliše rad sa decom i njihovu zaštitu, ulogu menadžera u sportu, osiguranju sportista, kao i način na koji se overavaju i poštuju ugovorne obaveze.

Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije naglasio je da postoji nekoliko osnovnih načina finansiranja fudbalskih klubova.

– To su prihodi od TV prava, sponzorstva, ulaznica i transfera. Problem srpskog fudbala je u tome što prve tri grupe prihoda ne prelaze više od 10 odsto u budžetu jednog kluba. Ostalih 90 odsto iznose prihodi od transfera. Od 2006. godine FSS se trudi da napravi iskorak kada je reč o srpskom ligaškom takmičenju i pomogne klubovima, prvenstveno u izgradnji infrastrukture. U tom smislu FSS je izdvajao sredstva da klubovi naprave reflektore i osposobe stadione kako bi naši klubovi mogli da igraju u takozvanom ôprajm tajmuö za televiziju i tako im omogućimo da zarade prodajom od TV prenosa utakmica – rekao je Laković.

On je istakao da je FSS iz svog budžeta koji iznosi 15 miliona evra, uradio osvetljenje na stadionu Crvene zvezde, teren na stadionu Partizana, veštački teren na stadionu OFK Beograda i pomogao finansiranje gotovo svih stadiona iako to nije njegova obaveza.

– Vrhunskog fudbala ne može biti dok ga ne odvojimo od amaterskog i dok ne omogućimo privatizaciju fudbalskih klubova u Srbiji – istakao je Leković i kao pozitivan naveo primer beogradskog fudbalskog kluba Čukarički koji je jedini privatan klub u Super ligi Srbije, raspolaže sa budžetom od dva miliona evra, osvojio je Kup Srbije i igra evropska klupska takmičenja.

Milomir Gligorijević, predsednik kompanije Telegroup je istakao da sport i elektronski mediji ne mogu jedni bez drugih, te da njihovu povezanost u Srbiji treba ostvarivati na isti onakav način kako se to radi u razvijenim zemljama.

– Vrhunski klubovi poput Crvene zvezde i Partizana, nemaju nikakvu perspektivu ako do privatizacije ne dođe što pre. Do tada, postoji mogućnost preživljavanja, primera radi kroz elektronska plaćanja. Svi veliki klubovi omogućavaju svojim navijačima širom sveta da elektronskim putem pazare rekvizite, suvenire, dresove i drugu svoju zvaničnu robu pa nema razloga da isto to ne rade i srpski klubovi – istakao je Gligorijević.

Dragiša Kovačević, direktor SOS kanala je istakao da je uloga medija u ekonomiji sporta u Srbiji minorna jer je država stvorila loš ambijent.

– Mnogi mediji danas prave planove kako da prežive, odnosno gde da se udenu da bi opstali na tržištu – rekao je Kovačević i podsetio da postoji 10 do 12 kanala u Srbiji koji su isključivo sportski. On je ukazao na kršenje zakona u sektoru marketinga i kao primer naveo kanal Sport klub, koji je prekogranični i u Srbiji reemituje program. Prema našim zakonima ne bi smeo da emituje reklame, ali to ipak čini.

– Većina sportskih televizija u Srbiji uglavnom prati strana sportska zbivanja, za razliku od SOS kanala koji opsežno prati domaći kako vrhunski, tako amaterski i omladinski sport. Ali, velike kompanije uopšte ne sponzorišu domaći sport – naglasio je Kovačević.

Predrag Sarić, glavni i odgovorni urednik Sportskog žurnala istakao je da štampanim medijima veliki problem predstavljaju brojni portali koji preuzimaju njihove sadržaje. U toj oblasti pravila nisu utvrđena, što sportskoj i uopšte štampi umnogome otežava položaj na tržištu.

– U svetu to funkcioniše sasvim drugačije. Primera radi, Njujork tajms je zatvorio svoj portal. Odnosno na njemu možete da pročitate desetak vesti besplatno a ako hoćete dalje da čitate morate da platite – rekao je Sarić.

Nebojša Ivković, zamenik generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije je takođe pohvalio Nacrt zakona o sportu.

– Naše primedbe su prihvaćene, jedna od njih se odnosila na to da veliki broj stadiona nema upotrebnu dozvolu i upravo smo insistirali da svaki vlasnik ili korisnik objekta mora da je pribavi. Osnovni zadatak koji treba obaviti je vraćanje publike na stadione. U ovom trenutku prosečna poseta na stadionima u Srbiji , na utakmicama fudbalske Jelen Super lige je svega 2.000 do 2.500 gledalaca i to je potrebno podići na 15.000 do 20.000 – zaključio je Ivković.

Prihodi

– Sport kao planetarni fenomen je najbrže rastuća grana privrede. Koliko je kompanijama bitna saradnja sa vrhunskim sportom pokazuje primer Intela koji je potpisao ugovor o sponzorstvu sa fudbalskim klubom Barselona, na tri godine, vredan više od 15 milijardi evra. Najveća sredstva u vrhunskom sportu se ubiraju od TV prava, što je iz godine u godinu sve više. Tako je prihod od TV prava na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine iznosio preračunato 1,2 miliona evra dok je u Londonu 2012. godine dostigao 2,56 milijardi evra – rekao je Jovan Šurbatović, generalni sekretar Fudbalskog saveza Beograda.