foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson ocenio je danas, na panelu „Zelena tranzicija – od posvećenja do akcije“ održanom u okviru godišnje konferencije Zapadni Balkan 2030, da je za donošenje zakonske regulative o zelenoj tranziciji od velike važnosti snažan nacionalni konsenzus.
On je rekao da je to bio slučaj u njegovoj zemlji i da je održanje tog konsenzusa, posebno među mladima, izuzetno važno. Ferguson je naveo da je Velika Britanija nedavno zatvorila poslednju elektranu na ugalj, u skladu sa shvatanjem da je zelena tranzicija hitna potreba.
Ferguson je rekao da je njegova zemlja uočila „strateški imperativ“ da se udalji od fosilnih goriva i zbog geopolitičkih okolnosti. Dodao je da Britanija ulažem velike sume u obnovljive izvore energije, što samo po sebi nije dovoljno, jer su potrebne i zakonske izmene.
Ambasador Ferguson je naveo da njegova zemlja pokušava da se fokusira na inovacije, bilo da se radi o upotrebi vodonika ili hvatanju oslobođenog ugljenika. Dodao je da i nuklearna energija dobija na važnosti.
Prema Fergusonu, Velika Britanija predviđa pad cena električne energije u zemlji u trenutku kada se investicije u zelenu energiju realizuju. Zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Arslan Umut Ergezer je rekao da su za prilagođavanje Zapadnog Balkana klimatskim promenama potrebne desetine milijarde evra.
On je dodao da za zelenu tranziciju u regionu nije dovoljno samo javno finansiranje, već su potrebna i sredstva privatnog sektora, kojima je važan povrat uloženog.
Ergezer je rekao da RCC pruža sveobuhvatni politički okvir i različite akcione planove za zelenu tranziciju, a da je implementacija na samim državama i da RCC ne može da se meša na lokalnom nivou.
On smatra da su svi procesi i odnosi u zelenoj tranziciji komplikovani, jer vlade zemalja uporedo treba da vode računa i o finansijama i privredi i kompetitivnosti.
Ergezer je naveo da iako donatori igraju važnu ulogu, vlasti u državama moraju same da povedu „ozbiljne razgovore“.
On smatra da pristupanje EU treba shvatiti kao sredstvo za dostizanje prosperiteta, a ne cilj samo po sebi, i da ono treba da bude fokusirano na ljudsku dobrobit.
Vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović je izjavila je da je Srbija u proces zelene tranzicije ušla u manje povoljnoj situaciji nego zemlje članice EU.
Vukadinović je rekla da Srbija ne može da donese odjednom odluku da zatvori sve elektrane koje zagađuju sredinu, između ostalog zbog društvenih i ekonomskih razloga, i da je potrebna postepena tranzicija.
Navela je da se do 2030. planira izgradnja postrojenje za skladištenje i korišćenje vodonika, kao i da je u planu dalje istraživanje u primeni vodonika u proizvodnji električne energije, kao i primena nuklearne energije.
Do 2050. će biti mnogo izazova da na putu dekarbonizacije i zelene tranzicije ne nastanu problemi, dodala je.
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković rekao je da ne dovodi u pitanje proces dekarbonizacije, ali da će proces morati da ide postepeno.
Živković je istakao da su energetske kompanije deo „svakodnevnog biznisa“ i da one moraju da potrošačima obezbede svakodnevno snabdevanje i da zato zelena tranzicija treba da teče pažljivo.
Dodao je da svaka kompanija mora da se uklopi u veoma mnogo okvira i da stvori uslove da se u njima kreće, a da pri tome ne dovede u pitanje dnevne operativne poslove i finansijsku sigurnost.
„Verujem da su energetske kompanije poput EPS posvećene tome da budu deo rešenja i posvećene da imaju rešenje za problem, a da sve funkcioniše kako treba“, rekao je Živković.
Godišnja konferencija „Zapadni Balkan 2030“, koja se održava prvi put, okuplja predstavnike međunarodnih, evropskih i regionalnih institucija, vlada, investitore i inovatore, uz podršku Evropske investicione banke i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge.
Skup se održava u organizaciji magazina The Region, a sponzori su kompanija MTEL, SME HUB i Elektroprivreda Srbije. Cilj konferencije je da istakne potencijal regiona da pruži doprinos stvaranju konkurentnije, održivije i čvršće povezane Evrope.
Namera je da se konferencija do 2030. održava i u drugim gradovima širom Zapadnog Balkana, kao godišnji forum za dijalog i saradnju, na kojem se ideje pretvaraju u konkretne akcije i partnerstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
