Dragan Subotić, dugogodišnji generalni direktor Valjaonice bakra Sevojno, smenjen je sa te dužnosti i zabranjen mu je prilaz fabrici, odlukom sadašnjeg generalnog direktora Marka Mitrovića, koga su na to mesto postavili inostrani investicioni fondovi RC2 i DARBI, većinski vlasnici tog preduzeća.
Subotić, koji o tome nije želeo da govori, prema saznanjima Danasa ne dolazi u fabriku od 11. oktobra. S druge strane, novog direktora Mitrovića, naša redakcija nije uspela da kontaktira, jer je juče bio odsutan iz fabrike.
Zaposleni su zabrinuti zbog smene Subotića, koji se, kako ističu, usprotivio poslovnoj politici nove uprave za koju navode da je štetna i da bi mogla da uništi fabriku. O protivljenju Subotićevoj smeni, nestručnom i nekompetentnom radu novog menadžmenta i veoma lošem stanju u fabrici, akcionarima se pismom obratilo osamdeset upravnika, rukovodilaca i šefova pogona i odeljenja u Valjaonici bakra i njenih predstavnika u inostranstvu, ali i sva tri fabrička sindikata. Oni ističu da, ukoliko akcionari ne preduzmu hitne i radikalne mere, preti opasnost da prestane proizvodnja, što bi, kako poručuju, izazvalo katastrofalne posledice za oko 1.100 zaposlenih, grad i region.
Osamdeset rukovodilaca potpisalo je pismo u kome upozoravaju akcionare da je proizvodnja za devet meseci ove godine svega 77 odsto od plana, a da su investicije za osam meseci bile svega 235.000 evra što, kako navode, ukazuje na „potpunu nezainteresovanost novog poslovodstva da se poboljša postojeći tehnološki nivo“.
– Svi pokazatelji rada za devet meseci 2012. godine suprotni su onima koji se prikazuju akcionarima i zaposlenima. Proizvodnja je za 5.600 tona manja od plana, a za isti period prošle godine manja je za 5.370 tona – navodi se u pismu i dodaje da su „troškovi proizvodnje po toni za 12 do 13 odsto veći nego prošle godine, da je veći škart“, da je „novi menadžment nestručan i nekompetentan, da ne poznaje fabriku i donosi odluke koje su štetne za njen rad“, te da je u pitanje doveden i proces restrukturiranja dugova poveriocima.
Zaposleni tvrde i da „novo rukovodstvo nema elementarnog razumevanja za zahteve radnika za održavanje standarda na dostignutom nivou, a na drugoj strani isplaćuju se enormno visoke zarade, bonusi, koriste se automobili u privatne svrhe, iznajmljuju se vile za stanovanje i prave drugi neracionalni troškovi (angažovanje raznih firmi i advokatskih kancelarija za poslove koji se mogu obaviti u fabrici)“, navodi se u dopisu akcionarima.
Stanje je, kako se ističe, „kulminiralo protivzakonitim i neobjašnjivim otkazom generalnom direktoru Draganu Subotiću, bez ikakvog postupka i dokazane krivice“.
– Uručiti otkaz nekome ko je duže od 30 godina radio u firmi na vrlo odgovornih poslovima, a poslednjih 17 godina bio generalni direktor, koji je proizvodnju sa nekadašnjih 6.000 tona godišnje u vreme sankcija, uzdigao na 37.300 tona 2010. godine, i koji nije imao problema ni sa zaposlenima ni sa okruženjem, neprihvatljivo je, necivilizovano i neljudski – poručuju rukovodioci pogona u sevojničkoj fabrici, a potom navode da se sve to dešava u završnici Subotićevih razgovora o restrukturiranju izvora finansiranja i nakon što je obezbedio „mesečnu isporuku bakarne katode iz RTB Bor od 600 tona plus 300 tona sa valutnim rokom od 30 dana“.
Umesto specijalnog priznanja i bonusa, Subotić je dobio otkaz, navodi se u dopisu i apeluje na akcionare da hitno reaguju, a potom se zaključuje da će potpisnici „ukoliko se agonija fabrike nastavi, obavestiti javnost i državne institucije o stanju i mogućim posledicama po fabriku“.
I predstavnici sva tri fabrička sindikata takođe su se obratili akcionarima sa istim zahtevima i informacijama, protiveći se Subotićevoj smeni, a potom navode da njih posebno zabrinjava to što „novo poslovodstvo želi da otpusti 186 radnika“. „Ako smo u prilici da vidimo da se nigde ne smanjuju troškovi (novo rukovodstvo, kancelarija na Kipru, Nemačkoj, Rusiji) takav potez je potpuno neprihvatljiv kada je prosečna zarada radnika u fabrici 280 evra“, navode sindikati i ističu da „novo poslovodstvo mesečno troši 50.000 evra za plate, vile na Zlatiboru i za drugo, a da sa novim generalnim direktorom ne mogu da postignu dogovor o 30.000 evra, koliko iznosi mesečno povećanje zarada za celu fabriku“.
– Kako da nas razme čovek čija je zarada veća od 10.000 evra, pitaju se sindikati u pismu naslovljenom fabričkim akcionarima.
Struktura vlasništva
Pre devet godina, vlasnik 70 odsto kapitala Valjaonice bakra postao je konzorcijum kaparskih firmi „Ist Point“ Zorana Drakulića i „Amalko“ Milana Popovića. Potom je Drakulić dokapitalizacijom postao vlasnik 80 odsto akcija, a po deset odsto pripalo je radnicima i bivšim zaposlenima i Akcijskom fondu. Kasnije, nakon finansijskih transakcija, investicioni fondovi RC2 iz Londona i američki DARBI dobijaju deo učešća u Drakulićevom vlasništvu, a od 2011. godine, kada im je Drakulić prodao svoje učešće i povukao se iz fabrike, oni postaju vlasnici 80 odsto fabričkog kapitala, u kome RC2 ima 63, a DARBI 37 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
