A11: Svetski dan zaštite na radu, a radnici u Srbiji ugroženi i bezbednosno i pravno

„Činjenica da je 1. aprila na gradilištu pruge u Subotici – koje je delimično zatvoreno, u odsustvu bilo kakvog nadzora i odgovornog stručnog lica, poginuo neprijavljeni 65-godišnji radnik, dokazuje da su potrebne sistemske promene u oblasti rada koje bi ne samo uvele red u pogledu radnih prava, već i ojačale inspekcijske organe“, upozorili su oni.

Iz Inicijative dodaju da u Srbiji još uvek postoji veliki broj radnika koji su neprijavljeni i neformalno angažovani.  Zaposleni na ovim radnim mestima neretko rade u opasnim uslovima i bez adekvatnog nadzora, ukazali su iz Inicijative.

Prema poslednjim podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, u Srbiji je 2023. godine na različitim poslovima preminulo 14 radnica i radnika. Teške povrede na radu zadobilo je više od 1.300 radnika, dok je lakše povređeno njih 11.400, podsetili su oni.

„Problem sa zvaničnom statistikom je činjenica da često ne može da obuhvati sve okolnosti koje nastanu na radnim mestima, posebno na prekarnim poslovima, odnosno gde se radi ‘na crno’. Neformalni rad i slaba inspekcijska kontrola jedne su od najvećih boljki našeg tržišta rada. Takođe, primetan je i vrlo zabrinjavajuć narativ o lakoj zamenjivosti radnika u situacijama kada su loši i nebezbedni uslovi rada, kao i kada imamo indicije o masovnim kršenjima prava, dok donosioci odluka zanemaruju gotovo sve aspekte dostojanstvenog rada“, naveli su iz Inicijative A11.

Oni su dodali da zvanični podaci pokazuju da je 2023. godine, na primer, u sektoru građevinarstva povređen 91 radnik, uz mogućnost da je stvarni broj značajno veći, ali da prijave izostaju.

„Građevinarstvo ima sezonski karakter i, mada potpada pod regulisanje Zakona o radu, okolnosti pod kojima se radnici angažuju često mimoilazi zakonska pravila, a samim tim dovodi do nesigurnih isplata ugovorene zarade i neobezbeđivanja opreme za rad“, ukazali su oni.

Inicijativa A11 podsetila je da godinama zagovara izmene regulativa koje se odnose na celokupna radna prava, u cilju boljeg obuhvata i većeg ostvarenja radnih prava svih radnika i radnica.

„Potrebna nam je politička volja da se celokupna oblast radnih prava uredi na način da se zaposlenost, bezbednost i zdravlje na radu, kao i inkluzivnost na tržištu rada zapravo stimulišu i vrednuju, umesto što se dozvoljavaju, pa čak i podstiču prakse koje najviše štete onima čije su mogućnosti da zaštite svoja prava najmanje“, poručili su oni.