Bez rasprave odbačena ideja danskog arhitekte: Zašto je izgradnja Akvarijuma u parku Ušće problematična?

Kritičari projekta, među kojima su pojedine političke organizacije, aktivisti i urbanisti, kažu da će izgradnja akvarijuma dovesti do betoniranja jednog od retkih preostalih zelenih parkova u Beogradu, kao i do seče 28 stabala.

Takođe navode da je „na Ušću ugrožen javni interes“, jer se na teritoriji parka, osim akvarijuma, planira i izgradnja EXPO pristaništa, dva nova muzeja, zgrade filharmonije i stanica gondole.

Druga strana, pre svega izvođač radova turska kompanija Ronesans Holding, podizvođač holandska kompanija Ballast Nedam, investitor Ministarstvo finansija, kao i arhitekta tog projekta i akademik Branislav Mitrović, tvrde suprotno.

Oni garantuju da će akvarijum biti izgrađen na površini na kojoj nema drveća, da će ovih 28 stabala o kojim se govori biti premešteno, a ne posečeno, da će biti zasađeno više od 100 novih stabala, kao i da će biti izgrađen sistem za navodnjavanje koji će predstavljati podršku toj zelenoj površini u vreme klimatskih promena.

Sagovornici Danasa kažu da projekat arhitekte i akademika Mitrovića zaista izgleda „lepo i elegantno“ i da nemaju ništa protiv njegovog rešenja, već protiv toga što će se nalaziti u parku Ušće, koji, kako ističu, treba da bude proglašen spomenikom prirode, a ne gradilištem.

Naši sagovornici ukazuju da gradnja u parku nikada nije bila planirana i pitaju se šta je sa projektom arhitekte Jana Gela (Jan Gehl), koji je 2017. godine javno predstavljen i koji je predviđao da u parku Ušće budu izgrađene samo pešačke i biciklističke staze.

Šta je sa projektom Jana Gela za park Ušće?

Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović kaže za Danas da je projekat akvarijuma arhitekte Mitrovića „lep i elegantan“, dodajući da ovde nije problem u izvedenom rešenju, već je pitanje ko je odlučio da akvarijum bude u parku Ušće.

„Ovde je pitanje ko je odlučio da park Ušće pređe sa koncepta otvorenog parka i sadržaja na otvorenom, koji je predlagao čuveni danski arhitekta Jan Gel 2017. godine, na park sa komercijalnim sadržajima i betonskim objektima. Park Ušće treba zaštititi kao spomenik prirode i razvijati ga kao Central park u Njujorku ili Lazjenki u Varšavi, bez zgrada i betoniranja“, smatra Jovanović.

I Đorđe Miketić iz inicijative „Beograd ostaje“ ukazuje za Danas da gradnja u parku nikada nije bila planirana. Ističe i da je Prirodnjački muzej trebalo da se gradi pored zgrade SIV-a (Palata Srbija), a ne u parku.

„Grad Beograd je 2017. od arhitekte iz Kopenhagena, eksperta za povećanje zelenila i kvaliteta života u gradovima, naručio Studiju za renoviranje Parka Ušće. Studija je javno predstavljena Beograđanima i gradonačelniku Siniši Malom – i tu se jasno vidi da Prirodnjački muzej treba izgraditi u bloku 13, pored Palate Srbija – dok bi park bio samo oplemenjen za pešake i bicikliste“, podseća Miketić.

Prema njegovim rečima, ta studija je osnova plana detaljne regulacije iz 2019, na osnovu koga je raspisan konkurs za akvarijum i Prirodnjački muzej, ali se, kako navodi, u njemu sada sva gradnja dešava u parku.

„Upravo je to ključni problem – kako se desila ta promena, ko je to odlučio? To je pitanje za komisiju za planove i upravu grada“, objašnjava Miketić ključni problem u izgradnji akvarijuma.

Posebno je problematično što, kako navodi Miketić, na tom prostoru nije planiran samo akvarijum, već i Prirodnjački muzej, panoramski točak, EXPO pristanište, gondola, nova zgrada Muzeja savremene umetnosti…

Kaže da je na nedavno održanoj tribini „Na Ušću dveju reka ispod kranova“, koju je organizovala inicijativa „Beograd ostaje“, a na kojoj su učestvovali arhitekte, urbanisti, pejzažni arhitekte, ekolozi i građani, upozoreno na rizike, odnosno na narušavanje javnog prostora, sužavanje javnog interesa i nepovratne posledice po prirodni ambijent i ekosistem ušća dveju reka.

Projekat nema ni studiju izvodljivosti ni opravdanosti

Na pitanje da li je za projekat izgradnje akvarijuma urađena studija izvodljivosti i opravdanosti, Miketić kaže da, kao ni za EXPO, ni za ovu gradnju nemamo studije niti elaborate.

Naš sagovornik ukazuje da se akvarijumi svuda po svetu zatvaraju ili zbog neisplativosti ili zbog nehumanih uslova za životinje, dok ga Srbija planira.

„Sada vi zamislite jedan bazen u akvarijumu koji se zove ‘Susret sa ajkulom’, koji će sadržati morske životinje u malom prostoru, tehnologiju održavanja saliniteta vode, stručnjake za te bazene kao i za te vrste životinja i tako redom… Prosto je ideja da na Dunavu gledamo ajkule – sumanuta“, smatra Miketić.

Akvarijum bi mogao biti na mestu propalog Akva parka u Bloku 44

S druge strane, Nikola Jovanović je mišljenja da Beogradu treba akvarijum, a naročito Prirodnjački muzej, upravo u naučno-istraživačke svrhe.

Međutim, ističe da bi to trebalo napraviti na mestu propalog Akva parka u Bloku 44, blizu Savskog keja, umesto da se tamo, kako navodi, grade nove zgrade sumnjivih biznismena.

„Propali Akva park u Bloku 44 zauzima više od četiri hektara. To je više nego dovoljno i za Prirodnjački muzej i za akvarijum“, kaže Jovanović.

Šta podrazumeva projekat izgradnje akvarijuma?

Projekat izgradnje akvarijuma, arhitekte i akademika Mitrovića, u informatoru za medije, opisan je kao jedinstven infrastrukturni i kulturno-edukativni projekat od značaja za grad i širi region. Reč je o prvom akvarijumu ove vrste na Balkanu.

U informatoru se dodaje da ovaj projekat Beograd pozicionira rame uz rame sa velikim svetskim metropolama koje razvijaju i neguju savremene centre za proučavanje vodenih ekosistema.

Projekat je osmišljen kao nova turistička atrakcija, ali i kao prostor namenjen edukaciji, istraživanju i očuvanju prirode.

Novi objekti zamišljeni su kao „nevidljivi“, odnosno ukopani u zemlju. Ukopavanje omogućava da vizure ostanu otvorene, da priroda zadrži dominaciju, a da se arhitektura integriše nenametljivo, navodi se u informatoru.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mitarh d.o.o. (@mitarhstudio)

Ukupno 28 stabala biće presađeno, a više od 100 novih biće posađeno, i to zrelog i visokog drveća. Planirana je sadnja 67 platana, 13 lipa, 15 divljih kestena, pet tulipanovaca i pet japanskih trešanja.

Ideja projekta je dalje jačanje zelenog karaktera Ušća.

U skladu sa promenjenim klimatskim uslovima i specifičnostima podloge na ušću, za svako pojedinačno stablo biće obezbeđen savremeni sistem navodnjavanja „kap po kap“, čime se garantuje dugoročno očuvanje zelenila i njegovo uspešno prilagođavanje uslovima terena.

Biodiverzitet akvarijuma obuhvatiće jadranska jesetra, šaran, smuđ, som, štuka, evroazijska vidra, murina, orada, brancin, ajkula čekić, zebra-ajkula, plava ajkula, raža, morski jež, morska zvezda, korali…

Planirani rok izgradnje je maj 2027. godine.

Na pitanje kako komentariše to što arhitekta projekta tvrdi da zelena površina parka Ušće neće biti uništena, Đorđe Miketić kaže da na pomenutoj tribini niko nije sporio to projektno i pobedničko rešenje, već je problem što su donosioci odluka odlučili da baš u parku grade akvarijum i muzej i sve drugo.

„Mitrović se do sada sa pravom pobunio protiv istih tih donosioca odluka oko rušenja Sajma, Generalštaba, širenja Beograda na vodi, gondole pa je sada nejasno kako su sad, po pitanju Ušća, odluke istih tih donosica – prihvatljive. To od njega nismo čuli na tribini na kojoj je učestvovao. A to je ključno pitanje“, navodi Miketić.

Zašto su aktuelnoj vlasti akvarijum, delfinarijum, točak i gondola preči od kanalizacije i otpadnih voda?

Na pitanje da li su Beogradu potrebni i ostali projekti poput delfinarijuma, gondole, jarbola i panoramskog točka, Nikola Jovanović odgovara da je gondola neisplativ projekat, što pokazuju sve studije.

„Bolje i jeftinije je da poprave lift na Brankovom mostu“, navodi Jovanović. Za jarbol kaže da je stvar ukusa, a panoramski točak, dodaje, može biti dobro rešenje ako bude kod Starog železničkog mosta, koji će biti pretvoren u pešačko-biciklistički.

Đorđe Miketić ocenjuje da su to „kapriciozni spektakli“ kojima se skreće pažnja sa najvećeg problema – privatizacije javnog prostora, naročito obala.

„Građani žele da planiraju svoj grad. Inicijativa ‘Beograd ostaje’ prikupila je oko 10.000 primedbi na plan širenja Beograda na vodi, što pokazuje koliko im je stalo do poslednjih oaza javnog prostora i obala“, kaže Miketić.

On upozorava da će, ako se izgrade svi planirani projekti u priobalju, obale Save i Dunava biti zazidane i privatizovane, dodajući da je upravo rušenje Starog savskog mosta omogućilo dalju gradnju na obalama.