Zašto neki stručnjaci ne očekuju prodaju NIS-a MOL-u: Srbija je i dalje daleko od rešenja za naftnu industriju

Ministarka je izjavila i da se NIS povodom tih pregovora obratio američkom OFAC-u, dodajući da je isto učinio i MOL.

Ovom najavom MOL je kao mogući kupac ruskog udela u NIS-u ponovo vraćen u igru.

Podsetimo, kada su u oktobru uvedene sankcije NIS-u i kada su počele prve spekulacije o tome ko su glavni favoriti za kupovinu ruskog udela, MOL se našao na samom vrhu te liste.

Međutim, kasnije je MOL „skinut“ sa pozicije prvog favorita, jer se pojavila informacija da je arapski naftni gigant Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC) glavni kandidat za kupovinu ruskog udela u NIS-u.

U međuvremenu se i Srbija pojavila kao potencijalni kupac, ali je ta opcija ubrzo pala u vodu, onog trenutka kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao da ruska strana nije želela da razgovara sa Srbijom o prodaji svog udela.

Kako su spekulacije o prodaji Arapima splasnule, tako se MOL ponovo vratio u igru.

Sve u svemu, ponovni ulazak mađarskog MOL-a u ovu priču otvara pitanje da li se klupko oko NIS-a konačno, nakon gotovo godinu dana neizvesnosti, odmotava, ili je reč o kupovini vremena do mogućeg okončanja rata u Ukrajini, kako bi Rusi i dalje ostali vlasnici NIS-a.

Sagovornici Danasa smatraju da se oko NIS-a zapravo ništa ne razrešava, dodajući da ne očekuju da dođe do kupovine ruskog udela od strane MOL-a, pre svega zato što OFAC nije dao zeleno svetlo za te pregovore.

Ukoliko se, međutim, kupovina ruskog udela od strane MOL-a ne ostvari i Rusi ne pronađu rešenje do 15. januara, predsednik Vučić je pre mesec dana postavio ultimatum, poručivši da će od tog datuma Srbija uvesti „svoju upravu“ u NIS i Rusiji ponuditi „najvišu moguću cenu“, i dalje izbegavajući opciju nacionalizacije.

Postavlja se i pitanje kako će Srbija zaista reagovati ako se do 15. januara ništa ne dogodi.

„Ne očekujem kupovinu, uprkos novinskim naslovima“

Analitičar brokerske kuće IPOPEMA Securities Vladan Pavlović kaže za Danas da ne očekuje kupovinu NIS-a od strane MOL-a, bez obzira na novinske naslove i poslednje informacije koje se pojavljuju u javnosti.

„To smatram iz razloga što OFAC nije dao operativnu licencu, što znači da ni oni nemaju poverenje u navodne pregovore. Takođe, poslednji signali iz Moskve ukazivali su na želju da se ruski kapital u Srbiji zaštiti, a u tom slučaju ne govorimo o prodaji“, objašnjava Pavlović.

On takođe primećuje da je gasni aranžman produžen na svega tri meseca, što je, kako dodaje, očigledno instrument pritiska. Prema njegovim rečima, takav potez nema logike ukoliko Gasprom zaista namerava da proda NIS.

„Konačno, sledeće godine se održavaju izbori u Mađarskoj i moguće je da Viktor Orban izgubi vlast, pa ne vidim razlog zašto bi se NIS prodavao strani kod koje bi već naredne godine moglo doći do promene odnosa prema Rusiji“, ukazuje Pavlović.

On smatra da je najava o pregovorima između Rusa i Mađara još jedan pokušaj kupovine vremena, a u očekivanju nekog brzog mirovnog rešenja za Ukrajinu, te da nije isključeno da Srbija ponovo bude neprijatno iznenađena ukoliko do rešenja ne dođe ni do 24. marta.

„Nadam se da grešim“, dodaje Pavlović.

Podsetimo, američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), zadužena za sprovođenje sankcija Ministarstva finansija SAD, izdala je novu licencu NIS-u. Tom licencom navodno se dozvoljavaju pregovori o prodaji ruskog udela, uz produženje roka do 24. marta.

Na pitanje kakav bi MOL bio poslodavac, imajući u vidu iskustva iz Hrvatske, gde je zatvorena rafinerija u Sisku, dok je rafinerija u Rijeci godinama čekala modernizaciju, Pavlović odgovara da bi, ukoliko ipak dođe do kupovine – iako ostaje otvoreno pitanje isplate – MOL verovatno uspešno vodio NIS.

„Nije izvesno da bi došlo do zatvaranja rafinerije, ali takva opcija postoji. Verovatno bi usledila konsolidacija maloprodajne mreže, pokrenuli bi se blokirani projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije, dobili bismo jasniju sliku o statusu naftnih polja u Rumuniji, a moguće je i da bi se politika dividendi promenila – i to nabolje“, zaključuje Pavlović.

„Daleko smo od krajnjeg rešenja za NIS“

Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić smatra da je Srbija i dalje daleko od krajnjeg rešenja za pitanje NIS-a.

„Osim samih detalja konačnog dogovora, za rešavanje ovog problema neophodno je i odobrenje američke strane, kao i kasnije sprovođenje samog dogovora. Svi ti elementi predstavljaju zasebno komplikovane delove procesa. Tek nakon američkog odobrenja potencijalne prodaje mogli bismo da kažemo da smo blizu rešenja i da će NIS najverovatnije biti u rukama MOL-a“, objašnjava Kelić.

Na pitanje da li se finalizacija dogovora između Rusa i Mađara može očekivati do 15. januara, Kelić ocenjuje da su veće šanse da do tog datuma ne dođe do konačnog dogovora, posebno imajući u vidu predstojeće praznike.

„Ono što će biti zanimljivo jeste kako će država Srbija reagovati u slučaju da 15. januar dođe, a dogovora i dalje ne bude“, ukazuje Kelić.

Upitan da li bi Rusi mogli da pokušaju da zadrže određeni procenat vlasništva u NIS-u, Kelić odgovara da zadržavanje bilo kakvog ruskog udela gotovo sigurno ne bi dovelo do ukidanja sankcija.

„Zbog toga ne verujem da bi Rusi išli u tom pravcu, ukoliko im je zaista cilj skidanje NIS-a sa liste sankcija“, navodi naš sagovornik.

Pre bi, kako kaže, ruska strana pokušala da zadrži uticaj u NIS-u kroz posebne odredbe ugovora sa MOL-om ili kroz određene zakulisne dogovore i nagodbe.

„Očekujem da će pokušati da na neki način zadrže presudan uticaj u NIS-u, bilo putem pojedinih ugovornih odredbi sa MOL-om ili kroz neformalne dogovore. Ipak, to će biti teško sprovesti, imajući u vidu strogu američku kontrolu i njene kapacitete. Upravo u tom prostoru možda leži ključni problem koji trenutno blokira rešenje“, smatra Kelić.

Na pitanje kakav bi MOL bio poslodavac ukoliko dođe do dogovora između Rusa i Mađara, Kelić je uveren da bi najveća unapređenja bila ostvarena u oblasti maloprodaje, te da bi NIS-ove benzinske stanice bile značajno modernizovane.

„Što se tiče rafinerije, teško je proceniti. Mislim da ni sami u ovom trenutku nisu u potpunosti sigurni kakvu bi strategiju primenili. Imajući u vidu dosadašnja ulaganja ruskih vlasnika, kao i iskustva MOL-a iz Hrvatske, ne verujem da bi se išlo u značajne nove investicione troškove u Rafineriji“, dodaje Kelić.

Ipak, smatra da bi MOL-u, barem kratkoročno, bilo u interesu da Rafinerija nastavi sa radom u postojećim kapacitetima.

„Naravno, u nešto dužem roku uvek postoji bojazan da bi mogla biti doneta poslovna odluka o neisplativosti i posledičnom zatvaranju rafinerije. Ono što vidim kao potencijalno veći problem jeste jačanje monopolske pozicije MOL-a u regionu i u Srbiji, što može dovesti do toga da već visoke cene naftnih derivata u zemlji ostanu izrazito visoke u poređenju sa drugim državama, pa čak i dodatno porastu“, zaključuje Kelić.