Ekspert za energetiku: Posle zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo će verovatno postati dolina gladi

Zdravković je u gostovanju na N1 rekao da je Naftna industrija Srbije najveći biznis koji se generiše u Srbiji i najveći punioc budžeta, te da u vesti da nije dobijena licenca od SAD za nastavak snabdevanja naftnom rafinerije u Pančevu nema ničega dobrog.

„Bez te američke licence rafinerija jednostavno ne može da radi. Sve te priče da postoje alternativni pravci snabdevanja za srpsku rafineriju – ne postoje. Nažalost, država Srbija nema izlaz na more. Država Srbija nije povezana na Družbu (naftovod). Rafinerija je predviđena i koncipirana kada je građena u doba bivše SFRJ-a da se snabdeva putem Janafa. Priča da se snabdeva tankerima, baržama preko Dunava, to je ekonomski neisplativa priča. Pitanje je da li je i fizički izvodljivo – prvi niski vodostaji bi zaustavili dotok nafte“, objašnjava on.

Dodaje da rad Rafinerije, osim od dotoka sirovine, zavisi i od drugih faktora.

„To je jedna od najmodernijih rafinerija u Evropi, skoro modernizovana i ona je zaista uređena po svim evropskim i svetskim standardima i bez zapadnih tehnologija ne može ni da radi. Katalizatori, aditivi, softveri se uvoze – rafinerija bez toga ne može da radi. Znači, ona će svakako morati da se ugasi“, navodi Zdravković.

Govoreći o tome koliki će to udarac biti za privredu, on ističe da bi, ako bi došlo do zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postalo dolina gladi.

„Na kraju će građani to da osete. Možda u početku neće, država može nekim merama to da izbalansira – nekim kreditnim zaduživanjem. Ako znamo da je prihod Rafinerije bio oko 600 milijardi dinara godišnje, dobit njena 70 milijardi dinara. To će biti veoma strašan udarac za srpski budžet, pomenuli smo cifru, što direktno, što indirektno dve milijarde evra godišnje“, kaže energetski ekspert za N1.

Uprkos tome, problem koji Srbija ima kada je snabdevanje gasom u pitanju, je, prema njegovoj oceni, još veći od problema sa NIS-om.

„Postoje države koje nemaju svoje rafinerije, pa uvoze derivate. Mi derivate možemo da uvozimo, ali osetiće građani – to što rafinerija ne radi će da košta. Ali što se tiče gasa, tu je problem daleko složeniji. Srbija godišnje troši između 2,8 i 3 milijarde kubika gasa. Gasovodna infrastruktura u ovom delu Evrope je slabije razvijena. Govorimo o infrastrukturi koja ne zavisi od Ruske federacije. Jedini pravac za snabdevanja gasa u Srbiji koji uopšte ne zavisi od Rusa jeste pravac iz Bugarske, taj interkonektor koji je predviđen kapaciteta 1,8 milijardi kubika godišnje vezan je za grčku luku Aleksandropolos i njihov gasni terminal. Međutim, gas ne kupuje kao dragsturu, morate da imate ugovore, znači opet dostupnost gasa. Postoji, naravno, mogućnost alternativnog snabdevanja iz Mađarske, ali to je opet geopolitička odluka. Da li mi možemo da računamo na Mađare? Nadam se da možemo“, naveo je Zdravković.