Do 2050. skoro polovina sveta biće suočena sa ekstremnom vrućinom, prognoziraju klimatski naučnici

Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu upozoravaju da će se većina posledica osetiti ranije, kako svet premašuje cilj od 1,5°C postavljen Pariškim sporazumom, prenosi Energetski portal. U studiji koja je objavljena u časopisu Nature Sustainability, navodi se da će 41 odsto svetske populacije živeti u uslovima esktremne vrućine.

Predviđa se da će Centralnoafrička Republika, Nigerija, Južni Sudan, Laos i Brazil doživeti najznačajnije poraste opasno visokih temperatura, dok će najveće pogođene populacije biti u Indiji, Nigeriji, Indoneziji, Bangladešu, Pakistanu i Filipinima.

Zemlje sa hladnijom klimom doživeće znatno veće relativne promene u broju neprijatnih vrućih dana, u nekim slučajevima više nego dvostruko.

U poređenju sa periodom 2006–2016, kada je globalni prosek porasta temperature dostigao 1°C iznad predindustrijskih nivoa, studija pokazuje da bi zagrevanje do 2°C dovelo do dvostrukog povećanja u Austriji i Kanadi, 150 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj i Finskoj, 200 odsto u Norveškoj, kao i 230 odsto u Irskoj.

S obzirom na to da su izgrađeno okruženje i infrastruktura u ovim zemljama prvenstveno dizajnirani za hladne uslove, čak i umereni porast temperature verovatno će imati disproporcionalno teške posledice u poređenju sa regionima koji imaju veće resurse i kapacitete prilagođavanja.

Predviđeni porast ekstremne vrućine dovešće do značajnog rasta potražnje za energijom za sisteme hlađenja i odgovarajućih emisija, dok će potražnja za grejanjem u zemljama poput Kanade i Švajcarske opadati.

„Naša studija pokazuje da većina promena u potražnji za hlađenjem i grejanjem nastaje pre dostizanja praga od 1,5 °C, što znači da će mnoge kuće možda trebati klima-uređaje u narednih pet godina, ali će temperature nastaviti rasti dugo nakon toga ako dostignemo 2,0°C globalnog zagrevanja. Da bi se postigao globalni cilj neto-nula emisija ugljenika do 2050. godine, moramo dekarbonizovati sektor zgrada i razviti efikasnije i otpornije adaptacione strategije“, ističe Hehsus Leesana, glavni autor studije.