Foto: Pixabay/Pat_PhotographiesJanuar 2025. bio je najtopliji u istoriji, pokazuju najnoviji podaci evropske službe za klimatske promene Kopernikus, uprkos očekivanjima klimatologa da će klimatski fenomen La Ninja koji, za razliku od fenomena El Ninjo, znači niže temperature površine vode u ekvatorijalnom delu Tihog okeana, makar usporiti globalno zagrevanje.
Kopernikus u Klimatskom Biltenu navodi da je januar ove godine bio za 1,75 stepeni topliji od predindustrijskog perioda, a 0,09 stepeni od rekordno toplog januara 2024.
Prosečna temperatura vazduha je bila 13,23 stepena, što je za 0,79 stepeni iznad proseka za taj mesec u periodu od 1991. do 2020. godine.
View this post on Instagram
To je bio i 18. mesec u predhodnih 19 u kojima je prekoračen prag od 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma.
Prosečna temperatura tokom prethodnih 12 meseci, od februara 2024. do januara 2025, bila je za 0,73 stepena viša od proseka u periodu od 1991. do 2020, i za 1,61 stepen iznad procenjenog proseka u periodu od 1850. do 1900. koji se koristi za definisanje predindustrijskog nivoa.
U Evropi je prosečna temperatura u januaru bila za 2,51 stepen iznad proseka za taj mesec u periodu 1991-2020. To je drugi najtopliji januar u Evropi, posle 2020. godine.
„Januar 2025. je još jedan iznenađujući mesec, nastavljajući rekordne temperature zabeležene tokom protekle dve godine, uprkos razvoju uslova La Ninje u tropskom Pacifiku i njihovom privremenom efektu hlađenja na globalne temperature“, rekla je zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes.
Svetska meteorološka organizacija ukazuje i na to da nivo mora ne raste svuda isto.
„Tokom poslednjih 30 godina, jugozapadni Pacifik je doživeo brži porast od globalne sredine. Zato Svetska meteorološka organizacija pozdravlja Pacifički program za vremenske uslove kao deo inicijative #EarlyWarningsForAll, koja ima za cilj smanjenje ljudskih i ekonomskih troškova teških vremenskih pojava, štiteći zajednice na pacifičkim ostrvima i sredstva za život na prvoj liniji klimatskih promena”, navode u objavi na Instagramu.
View this post on Instagram
Naglašavaju da je ovo globalno pitanje i da će nivo mora nastaviti da raste tokom 21. veka i dalje, vođen dubokom okeanskom toplotom i gubitkom mase ledenog pokrivača. “To je trend koji će trajati vekovima”, poručuju.
Predstavljajući hidrološku klimatski bilten za januar, Kopernikus navodi da su Zapadna Evropa, Italija, Skandinavija i Baltik imali uslove vlažnije od proseka, što je dovelo do poplava u nekim oblastima. Sušniji uslovi vladali su u severnoj Velikoj Britaniji, Irskoj, istočnoj Španiji i severno od Crnog mora.
Globalno, Aljaska, Kanada, Rusija, istočna Australija i druga područja iskusile su natprosečne padavine i poplave, dok su se regioni poput jugozapada SAD, severnog Meksika i severne Afrike suočili sa sušnim periodima.
Klimatski fenomeni
El Ninjo i La Ninja su dva klimatska fenomena u Tihom okeanu koji utiču na vremenske prilike širom sveta. Pasati u Pacifiku uglavnom duvaju od istoka ka zapadu, zbog čega se topla voda kreće ka zapadnom Pacifiku. El Ninjo nastaje kada ovi vetrovi oslabe ili promene pravac, zbog čega je voda u istočnom Pacifiku, kod obale Amerike, toplija nego inače, prenosi britanski Independent.
U periodima La Ninje, pasati od istoka prema zapadu postaju jači, pa se tople vode kreću još zapadnije, prema obalama Australije i jugoistočne Azije.
Zbog toga se hladna voda „uzdiže“ iz dubina okeana, čineći temperaturu površine mora u proseku nižom, pogotovo u Americi.
Ovi fenomeni se dešavaju periodično, na svake dve do sedam godina i obično traju devet do 12 meseci.
U Srbiji četvrti najtopliji januar
Januar 2025. zauzeo je četvrto mesto na listi najtoplijih u nacionalnoj istoriji merenja, pokazuje novi mesečni bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Jedina tri toplija januara u našoj zemlji, od 1951. godine do danas, bili su januar 2007, januar 2023. i januar 2014. godine.
Šest od deset najtoplijih januara ikada izmerenih kod nas desilo se posle 2000. godine kada su klimatske promene uzele maha. Dok je čak devet od deset najhladnijih januara (sa izuzetkom januara 2017) zabeleženo u prošlom veku.
Na Crnom Vrhu, u Kuršumliji i na Kopaoniku, januar 2025. bio je drugi najtopliji, a prosečne temperature bile su 3,5-4,9 °C više od normale.
U Beogradu bio je to „tek” sedmi najtopliji januar od davne 1888. godine s obzirom na to da je baza merenja u prestonici ustanovljena mnogo ranije nego u čitavoj Srbiji.
Beograđani su 28. januara 2025. doživeli najtopliji januarski dan u poslednjih 137 godina. Tog dana, živa u termometru stigla je do 21,4 °С. Prema podacima sa sajta Weather & Climate, to je za čak 13,5 °С toplije od normale za taj dan.
Osim u Beogradu, 28. januara, mesečni rekordi postavljeni su na još osam glavnih meteoroloških stanica.
Kragujevac i Smederevska Palanka bili su apsolutno najtopliji sa neverovatnih 21,8 °С, a novi mesečni maksimumi istog dana zabeleženi su i u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kikindi, Ćupriji, Kraljevu i Novom Sadu.
U Velikom Gradištu je januarski rekord „pao“ je 8. januara kada je bilo bilo 18,8 stepeni što je za čitav jedan stepen više od prethodne najviše mesečne temperature u januaru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
