Krčenje šume može izazvati i 18 puta više poplava, upozoravaju istraživači

Oni navode da krčenje šuma može dramatično povećati učestalost i jačinu ekstremnih poplava, naročito u zavisnosti od suptilnih karakteristika terena. Efekti mogu trajati duže od 40 godina, mnogo duže nego što se ranije mislilo, saopštio je UBC, a prenosi portal Cirkularnaekonomija.org.

U jednom slivu, ove ekstremne poplave postale su više nego dvostruko veće, pretvarajući događaj koji se dešavao jednom u 70 godina u onaj koji sada dolazi svakih devet.

Vodeći autor dr Junes Alila, hidrološki ekspert sa Fakulteta za šumarstvo UBC-a, istakao je da istraživanje osporava uobičajena shvatanja o uticaju upravljanja šumama na poplave.

– Nadamo se da će industrija i donosioci odluka obratiti pažnju na nalaze koji pokazuju da nije bitno samo koliko šume uklonite, već i gde, kako i pod kojim uslovima.

I orijentacija padine utiče na poplave

Studija koju je predvodio UBC oslanja se na jedan od najdužih šumarskih eksperimenata na svetu, laboratoriju Coweeta Hydrologic u Severnoj Karolini.

Tim istraživača je analizirao dva susedna sliva, jedan okrenut ka severu, drugi ka jugu. Oba su iskrčena krajem 1950-ih.

– Otkrili smo da naizgled nevažni faktori, poput orijentacije padine, mogu drastično uticati na reakciju sliva na krčenje – rekao je prvi autor Henri Fam, doktorand na Fakultetu za šumarstvo.

U slivu okrenutom ka severu, koji prima manje direktnog sunca i zadržava više vlage, poplave su postale četiri do 18 puta učestalije. Prosečna veličina poplava porasla je za 47 odsto u poređenju sa periodom pre seče, a najveće poplave porasle su i do 105 odsto.

U južno orijentisanom slivu, isti tretman praktično nije imao uticaja na ponašanje poplava.

Zastareli modeli poplava

Istraživači navode da većina konvencionalnih modela koristi uprošćene pretpostavke: posečete X procenata šume, dobijete Y procenata više oticanja vode.

Ali ova studija je pokazala da ti modeli ne uspevaju da predvide ekstremne i nepredvidive obrasce poplava koji se javljaju nakon remetilačkih promena pejzaža.

– Ovaj eksperiment potvrđuje našu višegodišnju potrebu za boljim metodama analize. Kada primenimo odgovarajuće statističke alate na dugoročne podatke, otkrivamo mnogo jače i raznovrsnije efekte nego što to stari modeli sugerišu – rekao je dr Alila.

Ukratko, dodaje on, šumski zahvati ne povećavaju samo prosečne nivoe poplava. Oni mogu u potpunosti da promene režim poplava u slivu, čineći retke i katastrofalne događaje mnogo učestalijim.

Dugoročne posledice i klimatske promene

Istraživače je naročito zabrinuo nalaz da su efekti poplava u severno orijentisanom slivu trajali više od 40 godina.

To, kako ocenjuju, potvrđuje da šumski zahvati mogu izazvati dugotrajne promene u načinu na koji sliv reaguje na padavine, posebno u uslovima sve izraženijih klimatskih promena koje povećavaju rizik za nizvodne zajednice.

– Naši nalazi pokazuju da se različiti faktori pejzaža međusobno komplikuju na načine koje još uvek ne razumemo u potpunosti. Kako se klimatski uslovi menjaju, razumevanje tih dinamika postaje sve važnije za upravljanje šumama i vodama – poručio je dr Alila.

Studija je objavljena u časopisu Journal of Hydrology.