foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Čak 90 odsto mladih u Srbiji podržava veću proizvodnju i potrošnju iz obnovljivih izvora energije, pokazuje istraživanje koje je sprovelo Udruženje OIE Srbija uz podršku Evropske unije i WWF Adria.
Istraživanje, u kome je učestvovalo 525 mladih od 18 do 30 godina je sprovedeno u okviru projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji“.
Većina mladih u Srbiji, njih 69 odsto, smatra da su fosilna goriva jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena, a zelena tranzicija ih prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije. Njih 87 odsto termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji.
„Najveći potencijal mladi vide u energiji sunca (42 odsto), a znatno manji broj u energiji vode (22 odsto) i vetra (19 odsto), dok geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji. U prilog tome govore i prve asocijacije na obnovljive izvore, a to su solarni paneli, Sunce, Đerdap, vetroparkovi/vetrenjače u Vojvodini, vetar i hidroelektrane“, navodi se u saopštenju Udruženja OIE.
Termin zelena tranzicija učesnike istraživanja prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, održivi razvoj, solarne panele, zaštitu životne sredine, električna vozila, EU regulativu, pravednu tranziciju i balans svih izvora energije.
Prema mišljenju mladih, najveći energetski problemi u Srbiji su stara neefikasna postrojenja, problemi na mreži, zavisnost od neobnovljivih izvora, nesigurnost u snabdevanju i regulativa.
„Najveći broj mladih, 71 odsto, veruje da termoelektrane, s jedne strane, neminovno obezbeđuju energiju, ali su ujedno i veliki zagađivači životne sredine. Dodatno, još 16 odsto mladih ističe da ova postrojenja ne obezbeđuju dovoljno energije u Srbiji, ali da, uzgred, svojim radom stvaraju zagađenja. Zbirno, čak 87 odsto mladih termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji“, dodaju u saopštenju.
Mladi u velikoj većini daju podršku ka prelasku na veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora. Takvu odluku u potpunosti podržava nešto više od polovine ispitanika, tačnije 53, dok je uglavnom podržava još 37 odsto.
Kad je reč o uticaju vetroparkova na plodnost zemljišta na kom se nalaze, većina ispitanika, 52 odsto, smatra da vetroparkovi imaju neutralan uticaj, dok nešto preko trećine ispitanika smatra da njihovo postojanje zapravo ima veoma pozitivan (12 odsto) odnosno uglavnom pozitivan (26 odsto) uticaj na plodnost zemljišta.
Većina mladih, 64 odsto, smatra da će investicije u obnovljive izvore u Srbiji imati samo pozitivne rezultate u budućnosti.
Razvoj obnovljivih izvora i otvaranje novih postrojenja u Srbiji, kako pokazuje ovo istraživanje, kod mladih izazivaju dominantno tri emocije – nadu, zadovoljstvo, ali i strah.
„Nada se odnosi na novitete poput okretanja ka alternativi u odnosu na trenutnu dominaciju proizvodnje energije iz uglja, ali i prilikama za buduće generacije. Zadovoljstvo se tiče pozitivnih promena koje utiču na stvaranje boljih uslova za kvalitet života i nove prilike za mlade. Strah preovladava u momentima kada se govori o obnovljivim izvorima jer ni oni nisu bez pojedinih mana. Mlade u tom pogledu najviše brine uticaj ovog razvoja na biodiverzitet, dok strepnju izaziva i sam kvalitet ovih investicija u Srbiji“, stoji u saopštenju.
Strahuju od visokih temperatura kao posledice klimatskih promena
Prve asocijacije mladima na klimatske promene su globalno zagrevanje, tople noći, efekat staklene bašte, vremenske neprilike, adaptacija.
Mladi veruju da na razvoj klimatskih promena prevashodno utiču termoelektrane, zastareli načini industrijske proizvodnje, individualna ložišta, divlje deponije, poljoprivreda.
„Upotrebu fosilnih goriva većina ispitanika (69 odsto) prepoznaje kao jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena. Ipak, blizu trećine mladih smatra da fosilna goriva ne utiču previše ili ne utiču uopšte na razvoj klimatskih promena“, pokazuje istraživanje.
Klimatske promene, kako dodaju, uglavnom utiču na njihove svakodnevne navike, a 55 odsto smatra da će klimatske promene u velikoj meri imati posledice na mlade u budućnosti.
Takođe, smatraju da će klimatske promene sa sobom doneti rizike po zdravlje građana, ali i pojavu novih virusa i bolesti. Klimatske promene već sada, prema mišljenju ispitanika, utiču na to kada ustajemo, koliko smo u mogućnosti da budemo produktivni u radu, koliko vremena možemo provesti na otvorenom, i dovode do dodatnih troškova života.
„Najveći broj mladih, 47 odsto, izdvaja visoke temperature kao efekat klimatskih promena koji će imati najveći negativni uticaj po generacije mladih u budućnosti u Srbiji. Za 19 odsto mladih, najveći negativni uticaj imaće suše, za 14 odsto njih to će biti toplotni talasi, a za 13 odsto obilne padavine“, pokazuje istraživanje.
O klimatskim promenama i zelenoj tranziciji većina se informiše na društvenim mrežama
Istraživanje pokazuje da se većina mladih (52 odsto) oslanja na društvene mreže kada se informiše o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji, dok 22 odsto njih kao izvor informacija koristi internet portale. Zbirno posmatrano, čak tri četvrtine mladih koristi savremene digitalne medije u informisanju o ovim temama.
Ovakvi odgovori su očekivani, jer se mladi danas o brojnim društvenim temama oslanjaju pre na savremene nego na tradicionalne medije poput štampe i TV. Interesantno je da se priličan procenat mladih (15 odsto), u informisanju oslanja na svoje okruženje, odnosno na razgovore sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima.
Istraživanje pokazuje da mladi smatraju da im informacije o klimatskim promenama i obnovljivim izvorima energije nisu u dovoljnoj meri dostupne.Takođe, smatraju i da je došlo do rasta izveštavanja o ovim temama u odnosu na period od pre 10 godina, ali da to nužno nije dovelo i do rasta kvaliteta sadržaja i većeg razvoja svesti samih građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
