Naučnici razvili postupak koji otpad od drveta pretvara u supstance za lekove

Tim za katalizu, koji predvodi profesor Tom Švarc, osmislio je način da se iz piljevine i iverja izvuku glukozni šećeri i pretvore u jedinjenje (S)-3-hidroksi-γ-butirolakton (HBL), prenosi portal Cirkularnaekonomija.org.

Reč je o važnoj sirovini za brojne farmaceutske proizvode, uključujući lekove za snižavanje holesterola, antibiotike i inhibitore HIV-a, saopštio je Univerzitet u Mejnu.

Prema analizi istraživača, novi proces mogao bi da smanji troškove proizvodnje HBL-a i do 60 odsto, jer ne zahteva zagrevanje fosilnih goriva na visoke temperature, već koristi vodu sobne temperature i sodu bikarbonu.

– Pronašli smo način da iskoristimo ono što priroda već nudi u šećerima drveta – rekao je profesor Švarc.

Nafta se najčešće koristi u farmaceutskoj proizvodnji

Ključ uspeha krije se u molekularnoj strukturi drvne glukoze, navodi se u saopštenju. Za razliku od nafte, koja se najčešće koristi u farmaceutskoj proizvodnji, biomasa prirodno sadrži hiralne centre – delove molekula koji su presudni u sintezi lekova, a inače ih je teško i skupo dobiti iz fosilnih izvora.

Naučnici naglašavaju i ekološke prednosti novog postupka.

– Ostatke drveta od seče često ostavljamo da trule na šumskom tlu, a sada ih možemo pretvoriti u proizvode visoke vrednosti – istakao je Klejton Viler, direktor Instituta za istraživanje bioproizvoda iz šumarstva UMaine.

Niže cene lekova i smanjenje otpada iz šumarstva

Proces je još u fazi razvoja, ali otvara široke mogućnosti za buduću primenu. Švarc i saradnici sada traže partnere iz industrije koji bi pomogli da se tehnologija prenese iz laboratorije u praksu.

Ukoliko uspe, ovaj pristup mogao bi istovremeno da doprinese smanjenju cene lekova i smanjenju otpada iz šumarstva, čime spaja ekonomske i ekološke koristi, zaključuje se u saopštenju.

Inače, članovi istraživačkog tima već istražuju potencijal drveta za proizvodnju bioplastike i održivog avionskog goriva.