Potpisani ugovori za pošumljavanje u 28 gradova i opština u Srbiji

Za tu namenu ove godine Ministarstvo je, kako se navodi u saopštenju, opredelilo 112,3 miliona dinara, gradovi koji su dobili sredstva za pošumljavanje su: Jagodina, Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, Vrbas, Raška, Koceljeva, Kladovo, Veliko Gradište, Sremska Mitrovica, Kikinda, Šabac, Šid, Čajetina, Kragujevac, Medveđa, Zaječar, Bosilegrad, Novi Pazar, Niš, Sremski Karlovci, Čačak, Arilje, Vrnjačka Banja, Bačka Palanka, Titel, Kruševac i Trstenik.

Ministarka Pavkov je naglasila da su ovi projekti od velikog značaja, jer su deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha.

„Na osnovu ugovora koje smo danas potpisali, nastavićemo sa akcijama sadnje širom Srbije. Ministarstvo iz godine u godinu daje svoj doprinos kroz sufinansiranje projekata pošumljavanja i ozelenjavanja u gradovima i opštinama. Od 2020. godine, kroz naše javne konkurse, Srbija je bogatija za 350.000 sadnica. Trudićemo se da izađemo u susret svim lokalnim samoupravama koje imaju potrebu da ozelene ili pošume deo svoje teritorije. Ovo je važna mera za bolji kvalitet vazduha, što je naš strateški cilj“, izjavila je Pavkov.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ministarstvo ZŽS (@ministarstvozzs)

Ona je dodala da će Ministarstvo nastaviti da pruža podršku i u narednim godinama, jer je to važna mera za unapređenje kvaliteta vazduha.

„Svako zasađeno stablo doprinosi borbi protiv klimatskih promena, sprečava eroziju zemljišta i poboljšava kvalitet vazduha koji udišemo. Posebno je važno povećati procenat zelenih površina na teritoriji Vojvodine, što smo i uspeli na način što od ukupnog broja jedinica lokalnih samouprava koje su dobile podršku za projekte pošumljavanja i ozelenjavanja čak 35,7 odsto pripada teritoriji AP Vojvodine. Nastavićemo da podržavamo projekte pošumljavanja i ozelenjavanja, jer je očuvanje prirode naš generacijski zadatak za budućnost “, navela je Pavkov.

Inače, Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom. Prema Drugoj Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije koja je sprovedena u periodu 2018-2023. godine ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Srbiji je 3.025.471 hektara (39 odsto površine). Odnos državnog i privatnog vlasništva na površini pod šumom je 42 odsto prema 58 odsto.

Prema poslednjim podacima o šumskom fondu iz marta ove godine, javno preduzeće „Srbijašume“ gazduje državnim šumama i šumskim zemljištem na ukupnoj površini od 892.029 hektara i obavlja stručno – savetodavne poslove u šumama sopstvenika na površini od 1.221.265 hektara, koja obuhvata oko 3,4 miliona katastarskih parcela i oko 1.000.000 vlasnika.

Čak 79 odsto šuma su lišćarske, a najzastupljenije vrste drveta su bukva i hrastovi. Od četinarskih vrsta najviše su zastupljene smrča i jela i beli i crni bor.

Profesor Šumarskog fakulteta Nenad Stavretović nedavno je ukazao na činjenicu da je Beograd u protekle dve decenije izgubio 10 odsto zelenila.  On je za RTS rekao da se treba posvetiti pošumljavanju i ozelenjavanju, ali je naglasio da „ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina“.

„Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju ′Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko′. To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova“, istakao je Stavretović.

On je podsetio i na značaj drveća i zelenila tokom toplotnih talasa.

„Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Travnjaci nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje desetak stepeni temperaturu“, naveo je profesor Šumarskog fakulteta.