Železnica nudi manje emisija štetnih gasova, ali se Evropa i dalje oslanja na drumski saobraćaj

Neminovno je, kako ističu, da je saobraćaj neophodan za moderno društvo i evropsku ekonoiju, podržavajući više od 10 miliona radnih mesta i doprinoseći sa oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda EU, ali istovremeno je i jedan od većih sektora gde su se emisije gasova staklene bašte povećale od 1990. godine.

“Podizanje ciljeva EU, uključujući klimatsku neutralnost do 2050. godine i ciljeve nultog zagađenja za 2030. godinu, zahteva kontinuirane napore. Pa ipak, uprkos napretku u smanjenju emisija izduvnih gasova tokom poslednjih decenija, saobraćaj i dalje vrši značajan pritisak na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Emisije određenih zagađivača, uključujući amonijak (NH3) i azot-oksid (N2O), i dalje je teško smanjiti, dok buka od saobraćaja i dalje pogađa milione ljudi širom Evrope”, navodi se u izveštaju EEA o održivosti evropskih sistema mobilnosti za 2025.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, tokom 2023. godine saobraćaj je bio uzročnik oko trećinu ukupnih emisija u Evropskoj uniji, pri čemu je drumski saobraćaj odgovoran za većinu. Dominantan je vid prevoza i kada je u pitanju putnički i teretni saobraćaj. U zemljama EU putnički automobili čine oko 72 odsto saobraćaja, dok javni prevoz nije značajno povećao svoj udeo.

“U 2023. godini, drumski saobraćaj je bio odgovoran za skoro tri četvrtine emisija gasova staklene bašte povezanih sa saobraćajem, što odražava kontinuiranu zavisnost sektora od fosilnih goriva, koja su obezbeđivala više od 90 odsto njegove potrošnje energije. Takođe, drumski saobraćaj je glavni izvor buke koja ugrožava oko 90 miliona ljudi u EU”, ističu evropski zvaničnici.

Nasuprot tome, železnički saobraćaj koji nudi visoku energetsku efikasnost, manje zagađenje vazduha i jedna je od najefikasnijih opcija za smanjenje ekološkog otiska saobraćaja, posebno za putovanja na srednje i velike udaljenosti, kako stoji u izveštaju, ostaje fragmentiran, te ne može da se takmiči sa automobilskim i vazdušnim saobraćajem.

U teretnom saobraćaju, železnička aktivnost je opala između 1995. i 2023. godine, iako se očekuje da će potražnja porasti u narednoj deceniji. Predviđa se da će u Evropi sve veći udeo emisija iz saobraćaja dolaziti ii vazdušnog i pomorskog.

Očekuje se da će da se do 2050. njihov udeo poveća sa četvrtine na polovinu, te iz Evropske agencije za životnu sredinu zaključuju da će postizanje održivog saobraćajnog sistema u Evropi zahtevati dosledna javna i privatna ulaganja, kontinuirane inovacije i efikasnu i temeljnu primenu postojećeg zakonodavstva, uključujući revidirani Sistem trgovine emisijama (ETS) i novi ETS2, sa strogim standardima za drumski, vazdušni i pomorski saobraćaj.

“Čvršcći i atraktivniji načini transporta za putnike i teret su od suštinskog značaja za smanjenje emisija, poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje buke širom Evrope”, poručuju u ovom evropskom izveštaju.