Skoro polovina svetske populacije mora da promeni ishranu kako bi se ograničilo zagrevanje ispod 2°C

Autori navode da je procena konzervativna, jer se zasniva na podacima iz 2012. godine, dok su u međuvremenu porasli i globalne emisije i broj stanovnika, piše Cirkularnaekonomija.org.

Istraživanje je obuhvatilo podatke iz 112 zemalja koje zajedno čine 99 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa hranom.

Stanovništvo svake zemlje podeljeno je u deset dohodovnih grupa, a za svaku osobu izračunat je „budžet emisija iz hrane“, koji uključuje emisije iz potrošnje hrane, proizvodnje i lanaca snabdevanja.

Ti podaci upoređeni su sa maksimalnim nivoom emisija koje su dozvoljene ako se želi ostati ispod praga od 2°C globalnog zagrevanja.

Čak 90 odsto ljudi mora da promeni prehrambene navike

Rezultati pokazuju da 44 odsto svetske populacije već sada premašuje dozvoljeni nivo emisija iz hrane.

Studija navodi da su globalni prehrambeni sistemi odgovorni za više od jedne trećine ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje proizvodi čovek.

Posebno se izdvaja podatak da 15 odsto ljudi sa najvećim emisijama generiše oko 30 odsto ukupnih emisija iz hrane, što je jednako emisijama koje proizvodi donjih 50 odsto populacije zajedno.

Ipak, istraživači ističu da problem nije ograničen samo na najbogatije – veliki broj ljudi u svim dohodovnim grupama ima ishranu iznad dozvoljenog emisijskog praga. U Kanadi su, prema studiji, sve dohodovne grupe iznad tog limita.

Govedina jedan od ključnih izvora emisija

Kao jedan od ključnih izvora emisija navodi se govedina. U prosečnoj ishrani u Kanadi, čak 43 odsto emisija povezanih sa hranom potiče upravo od konzumacije govedine.

Autori zaključuju da su promene u ishrani neophodan deo klimatskih rešenja, uz mere poput smanjenja letenja, prelaska na električna vozila i smanjenja potrošnje.

Inače, poslednjih godina sve je više inovacija koje podstiču biljnu ishranu, poput švajcarske pivare koja proizvodi alternativu za meso od nusproizvoda piva.