Svaki deseti slučaj astme mogao bi da se spreči u boljim urbanim uslovima

„Prethodne studije obično su izračunavale rizik jednog po jednog faktora životne sredine”, objasnio je prvi autor, Žebin Ju, istraživač i docent na Institutu za medicinu životne sredine Instituta Karolinska, prenosi portal Klima101.rs.

Sa druge strane, njegov tim kombinovao je uticaj više različitih faktora za razvoj astme i opisao njihovo združeno delovanje.

„To daje potpuniju sliku, jer život u gradu podrazumeva istovremeno izlaganje više štetnih faktora.”

Novim istraživanjem je bilo obuhvaćeno skoro 350 hiljada osoba različitih uzrasta iz ukupno sedam evropskih zemalja.

S obzirom na to da su naučnici imali podatke o kućnim adresama svakog učesnika, mogli su da utvrde različite rizike u njihovom okruženju. Fokus je bio na zagađenju vazduha, stepenu izgrađenosti i spoljnim temperaturama. Procene su delimično zasnovane na satelitskim snimcima koji pružaju uvid u sivu i zelenu ili plavu infrastrukturu u okolini ispitanika, odnosno u to koliko ima zgrada, koliko zelenila i koliko vodenih površina.

Za vreme trajanja studije, kod skoro 7.500 pojedinaca javila se astma, bilo u detinjstvu ili odraslom dobu. Ukupno 11,6% ovih slučajeva moguće je objasniti upravo kombinacijom tri navedena faktora.

Drugim rečima, u povoljnijem – manje zagađenom i izgrađenom, a više zelenom – urbanom okruženju, bolest se ne bi razvila kod jednog od deset ljudi sa astmom.

„Ovo je korisno za urbaniste i donosioce odluka”, naglasio je prof. dr Erik Melen. „Ovom metodom mogu se identifikovati kritične zone rizika u postojećim gradskim oblastima, ali se takođe može koristiti i pri planiranju budućih urbanih sredina.”

Sledeći korak istraživača je analiza uzoraka krvi nekih učesnika, a sve kako bi se razumelo delovanje spoljašnjih faktora na telo i rasvetleli mehanizmi nastanka astme.

Studija sa dosadašnjim rezultatima objavljena je u naučnom časopisu The Lancet Regional Health – Europe.

U međuvremenu, nijedan od tri faktora rizika za astmu nije stran Beogradu: tokom prošle godine, štetno zagađenje vazduha beležilo se, u proseku, skoro svakog drugog dana, gradilišta niču kao pečurke posle kiše, dok je za dve decenije nestalo 10% zelenih površina.