Troškovi proizvodnje struje u EU mogli bi da se smanje i do 57 odsto: Izveštaj EEA ukazuje na tri prioriteta

Istovremeno, ubrzanje elektrifikacije grejanja, saobraćaja i industrije neophodno je kako bi se obezbedila čista i konkurentna budućnost Evrope.

Izveštaj EEA „Obnovljivi izvori, elektrifikacija i fleksibilnost – za konkurentnu transformaciju energetskog sistema EU do 2030. godine“ pokazuje da je Evropska unija već pokazala svoju sposobnost da se odrekne fosilnih goriva, pri čemu su emisije ugljen-dioksida u sektoru električne energije značajno smanjene poslednjih decenija. U poređenju sa tim, napredak u dekarbonizaciji grejanja i saobraćaja, gde dominira potrošnja gasa i nafre, je sporiji.

Kako navodi EEA, u 2022. godini veće cene gasa udvostručile su troškove uvoza energije u EU, dovodeći ih do 4 odsto BDP-a. Izveštaj naglašava da obnovljivi izvori energije, posebno solarna i energija vetra, nude održiv put ka većoj energetskoj nezaosnosti.

Ulaganjem u domaću proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, uz snažnije napore za povoljšanje energetske i resursne efikasnosti, kako se navodi, države članice mogu zameniti uvoz nestabilnih fosilnih goriva dostupnim, jeftinijim i čistijim izvorima energije.

Izvršna direktorna EEA Lena Ila-Mononen kaže da ovo nije samo pitanje postizanja klimatskih ciljeva.

“Prelazak na više obnovljivih izvora energije i elektrifikaciju je prilika za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. To bi smanjilo veleprodajne cene električne energije na srednji rok i ojačalo otpornost i stratešku autonomiju Evrope u sve neizvesnijem geopolitičkom kontekstu”, izjavila je ona.

Uštede pri proizvodnji struje i tri hitna prioriteta

Analiza evropske mreže, usmerena ka budućnosti, pokazuje da bi varijabilni troškovi proizvodnje struje u EU mogli da padnu i do 57 odsto u poređenju sa nivoima iz 2023. godine, ukoliko se dostignu ciljevi za obnovljive izvore i energetsku efikasnost do 2030.

Dugoročno gledano, kako navode, ovo bi moglo da rezultira nižim potrošačkim cenama, dok će kratkoročno uštede verovatno biti bar delimično danoknađene investicionim potrebama za fleksibilnijom evropskom mrežom i drugim nacionalnim troškovima.

U tom smislu, izveštaj ukazuje na obnovljive izvore i elektrifikaciju kao put ka većoj energetskoj nezavisnosti Evrope i ka održavanju održivih cena energije, suzbijanjem uticaja uvoznog gasa na određivanje cena.

Da bi se iskoristile prednosti izveštaj EEA identifikuje tri hitna prioriteta.

Oslobađanje kapitala za obnovljive izvore: Električni kapacitet iz obnovljivih izvora mora da poraste na 77% ukupno instalisanih kapaciteta do 2030. godine (u poređenju sa više od 50% koliko je danas). Privlačni fiskalni i regulatorni okviri mogli bi da podrže veći nivo ikratkoročnih nvesticija.

Udvostručenje sistemske fleksibilnosti sistema: Pametne, međusobno povezane mreže, odaziv na potražnju i rešenja za skladištenje energije moraju brzo da se razvijaju kako bi energetski sistem ostao u stalnoj ravnoteži.

Jačanje koordinacije na nivou EU: Prekogranična saradnja na u oblasti infrastrukture i planiranja je neophodna da bi se uravnotežile regionalne razlike, smanjila neefikasnost i maksimizirale otpornosti evropskog energetskog sistema.

Eklektrifikacija grejanja domova i industrije, koju pokreću toplotne pumpe i obnove energetski neefikasnih zgrada, biće ključna za postupno ukidanje fosilnih goriva već u kraktom roku, navode u izveštaju.

U industriji će podstaći dodatno smanjenje emisija, a u sektoru saobraćaja povećano korišćenje električnih vozila, u kombinaciji sa infrastrukturom za pešačenje, biciklizam i javni prevoz.

Izveštaj takođe podstiče države članice da koordinišu politike i tehnološke planove. To će zahtevati usklađivanje signala oporezivanja i cena u celom energetskom sistemu i postepeno ukidanje subvencija za fosilna gorica, koje su, kako ističu, dostigle rekordne nivoe u periodu 2022–2023.