U 157 zemalja istraživali su kako vrućina utiče na mentalno zdravlje, evo šta je otkriveno

Istraživanje je sprovela grupa naučnika, a rad je objavljen u časopisu One Earth pod naslovom „Nejednaki uticaji rasta temperatura na globalna ljudska osećanja”.

Naučnici su analizirali 1,2 milijarde objava na društvenim mrežama iz 157 zemalja tokom jedne godine. Tom prilikom došli su do saznanja da kada temperatura poraste iznad 35 stepeni Celzijusa, osećanja postaju oko 25 odsto negativnija u siromašnijim zemljama i oko osam odsto u ekonomski razvijenijim zemljama, prenosi Energetski portal.

„Naše istraživanje otkriva da rast temperature ne preti samo fizičkom zdravlju ili ekonomskoj produktivnosti, već utiče i na to kako se ljudi osećaju, svakodnevno, širom”, kaže Siči Dženg, profesor sa Masačusetskog instituta tehnologije.

Svaka objava na društvenim mrežama je ocenjena skalom osećaja od 0,0 (vrlo negativna) do 1,0 (vrlo pozitivna). Objave su zatim geografski grupisane u 2.988 lokacija i upoređene s vremenskim podacima. Na taj način, istraživači su mogli povezati ekstremne temperature s izraženim raspoloženjem.

Kako bi procenili razliku između zemalja s višim i nižim prihodima, istraživači su koristili kriterij Svetske banke, godišnji prihod po stanovniku od 13.845 dolara. U zemljama s niskim i srednjim prihodima ljudi osećaju pad raspoloženja zbog ekstremne vrućine tri puta jače nego stanovnici zemalja s visokim prihodima.

„Ovaj pristup nam omogućava da merimo emocionalne posledice klimatskih promena u razmerama koje tradicionalne ankete jednostavno ne mogu dostići, dajući nam uvid u realnom vremenu kako temperatura utiče na ljudska osećanja širom sveta”, rekao je Đijang Vang iz Kineske akademije nauka.

Koristeći dugoročne globalne klimatske modele, i očekujući određeno prilagođavanje na vrućinu, istraživači su napravili procenu uticaja ekstremnih temperatura na raspoloženje do 2100. godine. Produžavajući trenutne analize, predviđaju pogoršanje emocionalne dobrobiti za 2,3 odsto samo na osnovu visokih temperatura.

Naučnici su rekli da istraživanje ipak ima određene nedostatke, jer deca i stariji manje koriste društvene mreže. Istraživanje je deo projekta Global Sentiment, koji vodi MIT-ova Laboratorija za održivu urbanizaciju.