Od Tare do Obedske bare: Švedska sa 600.000 dolara podržava očuvanje vlažnih staništa u Srbiji

Ova rešenja su odabrana putem javnog poziva koji je, u junu prošle godine, raspisao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”.

Sprovođenje ovih inovacija će, kako navode u saopštenju, doprineti vraćanju prirodne ravnoteže u ekosisteme vlažnih staništa, očuvanju biodiverziteta, unapređenju kvaliteta voda, kao i smanjenju negativnih uticaja klimatskih promena, poput suša, poplava i širenja invazivnih vrsta, u vlažnim staništima širom Srbije.

Rešenje Nacionalnog parka Tara ima za cilj obnovu ugroženog tresetiša Crvenog Potoka, doma mnogih retkih vrsta, poput Pančićeve omorike. Dominantne mahovine tresetišta iz roda Sphagnum, koje stvaraju i održavaju ekosisteme tresetišta, nestaju usled nestašice vode i prekomernog rasta invazivnih vrsta. Rešenje predviđa instalaciju inovativnih „hvatača magle“ na Crvenom Potoku, kako bi se osigurao povoljan vodni režim za rekultivaciju mahovina, kao i uklanjanje invazivnih vrsta i uspostavljanje naprednog sistema za praćenje stanja u tresetišu, što će omogućiti efikasno upravljanje ovim ekosistemom.

Rešenje JP Vojvodinašume predviđa obnovu tri Ramsarska područja u Podunavlju i Posavini, poput SRP Gornje Podunavlje, SRP Koviljsko-petrovaradinski rit i SRP Obedska bara, kako bi se poboljšao protok vode, smanjila sedimentacija i smanjio rast algi izazvan viškom hranljivih materija, te očuvala staništa za ribe i ptice. To će se postići uklanjanjem invazivnih vrsta, čišćenjem vodenih puteva, uspostavljanjem vodene povezanosti i primenom rešenja zasnovanih na prirodi. Monitoring rešenja uključiće praćenje kvaliteta vode i ekološke procene. Predviđen je i razvoj baze podataka o biodiverzitetu i promocija važnosti očuvanja vlažnih staništa kroz edukativne programe i kampanje.

Kako bi se očuvao biodiverzitet u zaštićenom području reke Gradac i pripadajućim vlažnim staništima, JVP Srbijavode sprovešće nekoliko mera za obnovu prirodnog toka reke i pošumljavanje sliva kako bi se smanjila erozija. Osim toga, u planu je razvijanje vebsajta koji će pomoći u praćenju stanja i napretka u ovim ekosistemima, kao i podizanje svesti lokalne zajednice o njihovoj važnosti.

Revitalizaciju staništa strogo zaštićene ribe mrgude (Umbra krameri), kao i drugih ugroženih vrsta vodenih biljaka, riba, vodozemaca i ptica, sprovodiće Udruženje sportskih ribolobaca „Deliblatsko jezero“ u Specijalnom rezervatu prirode Kraljevac, ponovnim povezivanjem razdvojenih vlažnih staništa, pošumljavanjem obala autohtonim vrstama drveća i grmlja i uklanjanem invazivnih vrsta iz staništa, čime će se omogućiti uslovi za opstanak ugroženih vrsta. Rešenje uključuje i saradnju sa lokalnom zajednicom, kako bi se zaštićeno područje razvijalo u skladu sa njenim potrebama.

U Specijalnom rezervatu prirode Zasavica Ekološki pokret Sremske Mitrovice će mašinski ukloniti mulj iz kanala na pašnjaku Valjevac, čime će se uspostaviti normalan protok vode. Za kontrolu i uklanjanje invazivnih vrsta biće korišćeni dronovi i napredna softverska rešenja. Rešenje uključuje i podizanje svesti lokalne zajednice o očuvanju ovog važnog područja.

Ustanova „Rezervati prirode“ iz Zrenjanina će obnoviti Specijalni rezervat prirode Carska bara, čije je snabdevanje vodom ugroženo zbog nagomilanog mulja i prekomerne raširenosti trske. Rešenje predviđa mehaničko čišćenje kanala Stari Begej i uklanjanje trske, čime se vraća protok vode do jezera Perleska i drugih povezanih jezera. Pored toga, obala će biti pošumljena autohtonim vrstama drveća i grmlja, čime će se smanjiti erozija zemljišta. Na taj način obezbeđuju se bolji uslovi za životinje i biljke u ovom području.

Nacionalni park Fruška gora će revitalizovati priobalna dunavska vlažna staništa primenom rešenja zasnovanih na prirodi. Ova područja pružaju staništa za različite vrste riba i vodozemaca, od kojih su mnoge ugrožene invazivnim vrstama i posledicama vremenskih nepogoda. Rešenje predviđa da se području Poloj-Beočinskog rita ukloni invazivna vegetacija, a zatim ispita potencijal njenog korišćenja za prehranu stoke, dok će se u Begečkoj jami mapirati i pratiti invazivne vrste. Pored toga, predviđeno je i uključivanje mladih, kao i volontera u aktivnosti obnove vlažnih staništa.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin izjavila je da je podrška te zemlje zaštiti vlažnih staništa u Srbiji od vitalnog značaja za očuvanje biodiverziteta, ublažavanje klimatskih promena i osiguranje održivog razvoja.

I ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da je ključni izazov u očuvanju vlažnih staništa u svetu i u Srbiji uspostavljanje ravnoteže između razvoja i zaštite prirode, te da će ulaganje u inovacije doprineti tom cilju.

„Uprkos njihovoj važnosti, najveći deo vlažnih staništa ostaje degradiran zbog istorijskog potcenjivanja, nepovezanih javnih politika i stalnih pritisaka. Ovih 7 rešenja će pomoći da se vlažna staništa u Srbiji i koristi koje ona pružaju obnove i zaštite“, naveo je Antoan Avinjon, programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Srbiji i naglasio da je zaSrbiju je važno da se uskladi sa Zakonom EU o obnovi prirode, okosnicom Evropskog zelenog dogovora i Strategije EU za biodiverzitet do 2030. godine.

Prema rečima Žarka Petrovića, vođe za vitalni razvoj UNDP-a odabrana inovativna rešenja pružaju i mogućnosti za obrazovanje i rekreaciju, jačajući vezu između ljudi i njihovog prirodnog okruženja.

O projektu

Inovativna rešenja za zaštitu, revitalizaciju i očuvanje vlažnih staništa će biti sprovedena uz finansijsku podršku Švedske u okviru inicijative „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene“, koja je deo projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.