Zagađenje večnim hemikalijama moglo bi da košta Evropsku uniju čak 440 milijardi evra do 2050.

„Večne hemikalije” ili per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) predstavljaju veliku porodicu sintetičkih jedinjenja koja se često koriste u proizvodnji predmeta otpornih na vodu i masnoću kao što su nelepljivi tiganji, ambalaža za hranu i vodootporna odeća.

Troškove štetnih uticaja ovih hemikalija na zdravlje ljudi i životne sredine snose svi građani. Iako u prvi mah deluju apstraktno, posledice zagađenja postaju očigledne kada ljudi obole usled izloženosti PFAS, kada su poremećeni ključni prirodni procesi poput oprašivanja ili kada je neophodna skupa sanacija kontaminiranog zemljišta.

Prema proračunima, samo tretman zagađene vode mogao bi koštati hiljadu milijardi evra, prenosi Klima101.

Problem dodatno otežava činjenica da PFAS ostaju u ljudskom organizmu i životnoj sredini decenijama – čak i nakon prestanka emisija. Ključ je u stabilnim hemijskim vezama zbog kojih se jako teško razgrađuju te se stoga i nazivaju „večnim”.

„Potrošači su zabrinuti – i to s pravom”, poručila je Džesika Rosval, evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost voda i konkurentnu ekonomiju. „Ova studija jasno pokazuje koliko je hitno delovati.”

Koje grupe PFAS najviše ugrožavaju?

PFAS su povezane sa nizom ozbiljnih zdravstvenih problema uključujući poremećaje rada štitaste žlezde, oštećenja jetre, smanjen imuni odgovor na vakcine, probleme sa plodnošću i povećan rizik od pojedinih vrsta karcinoma.

Kao najugroženije grupe ističu se novorođenčad, deca, ljudi koji žive u blizini zagađenih lokacija i radnici na takvim mestima.

Evropska komisija navodi da je posvećena zaštiti ovih populacija, ali i sprečavanju širih društvenih posledica – uz postepeni prelazak industrije na bezbednije alternative.

Istraživanje koristi najnovije podatke i unapređenu metodologiju, ali uprkos ogromnim troškovima – procene su zapravo konzervativne, odnosno niže od realnih. Naime, kako se navodi u saopštenju, procenjeni zdravstveni troškovi obuhvataju samo mali broj trenutno regulisanih „večnih hemikalija” od ukupno nekoliko hiljada koje postoje.

Trošak od približno 440 milijardi evra dostigao bi se ukoliko bi se aktuelni nivoi zagađenja PFAS nastavili bez regulatornih mera u EU. S druge strane, suzbijanje ispuštanja „večnih hemikalija” na izvoru do 2040. godine uštedelo bi zemljama 110 milijardi evra.

Kako je najavljeno, rezultati istraživanja biće uključeni u dalje rasprave EU o sanaciji zagađenja, smanjenju emisija PFAS na izvoru, praćenju i istraživanjima. Evropska agencija za hemikalije (ECHA) trenutno razmatra predlog za opštu zabranu PFAS, a konačno mišljenje očekuje se do kraja 2026. godine.

„Jasno regulisanje PFAS supstanci, uključujući zabrane njihove upotrebe u potrošačkim proizvodima, jedan je od najvećih prioriteta i za građane i za privredu”, izjavila je evropska komesarka Džesika Rosval.

Problem zagađenja „večnim hemikalijama” nadilazi EU. Prema globalnim procenama, zdravstveni teret koji izazivaju ftalati, bisfenoli, pesticidi i PFAS iznosi i do 2,2 hiljade milijardi dolara godišnje – što je približno jednako ukupnom profitu 100 najvećih javno izlistanih kompanija na svetu, otkriva se u nedavno objavljenom izveštaju.

Uprkos tome što se većina štete po ekosisteme i dalje ne izražava kroz konkretne finansijske pokazatelje, čak i ograničeno računanje ekoloških posledica – koje uključuje gubitke u poljoprivredi i troškove ispunjavanja standarda bezbednosti vode za PFAS i pesticide – ukazuje na dodatni godišnji trošak od oko 640 milijardi dolara.